Ono naše što nekad bejaše: Raf, narodni tribun
Pokušavali su da zaustave neki prevoz na autoputu. Zaustavi se veliki kamion hladnjača, i među glumce izađe šofer, grmalj. On, ugledavši Miju, viknu: "Daklem, tu sam te čekao, Rafe"! "Taj sam", odgovori Mija. "Upadaj! Idem za Beograd. Žao mi je, za druge nema mesta", reče šofer i ode sa Mijom. Samo je Moris Levi procedio: "Sad znamo ko je najpopularniji. Ode prvi za Beograd..."
U Miji, zapravo Rafu, narod je video i svog tribuna. Jedanput su mu se požalili Kragujevčani iz Crvene zvezde, fabrike mesnih prerađevina. Trebalo je u "Veseloj večeri" kritikovati preduzeće Balkan, koje im je isporučivalo loš lepak za muve. Mija je sam napisao i odigrao skeč. Dan nakon emitovanja, pojavio se službenik Balkana u Radio-Beogradu, gde je takođe bilo dosta muva. Pretio je tužbom, i izvadio nekoliko lepkova za muve da bi dokazao klevetu.
Samo me ti olajavaj
Sreli se stari glumački bard Milivoje Živanović i mladi Mija Aleksić. "Je li, boga ti, Mijo", obrati mu se čiča Milivoje. "Šta ti to po pozorištu, i gde stigneš, serkaš o meni"? "Pa, čika Mile", pokuša da se izvuče Mija. "Vi znate da su svi veliki glumci, kao Pera Dobrinović, čiča Ilija Stanojević, Milorad Gavrilović i Dobrica Milutinović postali slavni preko priča i anegdota." Čiča Milivoje mu je odgovorio: "A, tako misliš. E, pa onda pričaj, pričaj, Mijo. Ne ljutim se ja"...
- Čekali smo da sleti neka muva, a ja sam mislio - odoh na sud ako su poboljšali lepkove - pričao je kasnije Mija.
Pade nekoliko muva na lepak, omirisaše ga i odleteše.
- Čovek žurno pokupi one papire, pozdravi se snebivljivo i ode! - smejao se "Raf Maksić".
"Veselo veče" Radio Beograda kasnije se smatralo propagandnim levkom za "kapi humora i satire". Ipak, urednici su svedočili i da su im zbog ponekih emisija stizali i ljutiti telefonski pozivi iz kabineta političara.