Ono naše, što nekad bejaše: Mija, glumac za sve uloge
Pravi debi Mija Aleksić je imao u beogradskom Narodnom pozorištu kao baron Golić u Sterijinoj "Laži i paralaži".
Kada je početkom 50-ih godina prošlog veka prešao u Jugoslovensko dramsko pozorište, čuveni reditelj Bojan Stupica za Miju je rekao: "Ovu robu smo dobro kupili." I zaista, ne zna se gde je mladi Kragujevčanin bio uspešniji, da li kao Molijerov Tartif u istoimenom delu, ili Aleksa Žunić u Nušićevom "Sumnjivom licu" ili Oleg u Koševoj "Mladoj gardi". Sa prvim uspehom, predstavom "Dundo Maroje", Mija Aleksić je ubrzo nastupao i na "trulom Zapadu", u Parizu, u Teatru nacija.
Poznavaoci srpskih majstora glume pričali su da je Milosav Mija Aleksić podsećao na jednog od najvećih među njima, Peru Dobrinovića. Ali, to je bilo jedno njegovo lice. Drugo je bio estradni Mija, po kome ga je zapamtila svekolika jugoslovenska publika.
Polovinom prošlog veka, kao mladi član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, prihvatio je glavnu ulogu u radio-serijalu "Veselo veče". Emisije su se snimale uživo, u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu. Njegov lik, lajavi Rafajlo Raf Maksić, narednih decenija je okupljao porodice, sve treće smene u Srbiji i vojnike oko radio aparata domaće marke "kosmaj". Na javnim snimanjima Miju su dočekivali aplauzi publike koja je bila uvek gladna njegovih komičarskih gegova. Umelo je to glumcu i te kako da se isplati.
Kritike na račun vlasti
U Radio Beogradu se dugo prepričavalo kako je nastalo "Veselo veče". Još 1948. godine, direktor ove kuće Prvoslav Vasiljević je otišao u Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije kod Veljka Vlahovića sa predlogom da se napravi jedna emisija, koja će kritikovati nedostatke društva. Vlahović se začudio: "Zar mi sami sebe da kritikujemo?" Vasiljević je bio toliko uporan da mu je Vlahović na kraju rekao: "Počni, pa šta ti bog da." Mija Aleksić je za "Veselo veče" kasnije govorio da je to bila "javna tribina sa koje su se upućivale kritike ustanovama, institucijama i pojedincima. One nisu bile tako bodljikave i ubitačne, pa su ih i ljudi na koje se to odnosilo, prihvatali sa osmehom".
