Ne haju za Njegošev amanet
Kad je sedamdesetih godina prošlog veka ondašnja crnogorska i jugoslovenska vlast nakanila da pogazi Njegošev amanet i sruši staru kapelicu na Lovćenu u kojoj je slavni pesnik i vladar crnogorski po sopstvenoj želji izraženoj na samrti večno počivao, i umesto skromne, tople crkvice uklopljene u ambijent ove opevane planine, poperi studeni faraonski mauzolej, usledila je burna reakcija Mitropolije crnogorsko-primorske, odnosno Srpske pravoslavne crkve, ali i velikog broja istaknutih intelektualaca i javnih ličnosti.
Pored ostalih i Mihaila Lalića, posle Njegoša jednog od najvećih, ako ne i najvećeg crnogorskog pisca. On je, na pitanje da li će potpisati protestnu izjavu koju su pripremali znameniti umetnici, odgovorio depešom: "Potpis dajem, uspjehu se ne nadam."
Jovan opet digo glas
Pogodio je veliki pisac da ni to reagovanje neće ganuti silobatnu vlast da odustane od svog nauma, ali kao da je prozreo i šta će biti od obećanja te vlasti da će Njegoševu zadužbinu sačuvati i ponovo je sazidati na Ivanovim Koritima.
Jer od dana kada je u leto 1972. godine razidana kapela na Lovćenu i "lično" kamenje uredno popisano i spušteno na Ivanova Korita, niko do danas nije ni prstom mrdnuo da makar zaštiti od razvlačenja i propadanja ostatke Njegoševe grobnice, a kamoli da makar tu pod Lovćenom kapelu ponovo ozida i učini je dostupnom vernicima i poštovaocima genijalnog pesnika i mislioca. Jovan Markuš, nekadašnji gradonačelnik crnogorske prestonice i poznati publicista, hroničar i istraživač istorije Cetinja i dinastije Petrović, ovih dana je iznova digao glas i ukazao na vandalski odnos i nebrigu i aktuelne crnogorske vlasti i institucija kulture prema ovom kulturnom i duhovnom blagu:
Čami i propada
- Kamenje razorene crkve Svetog Petra Cetinjskog već 45 godina čami i propada, bez ikakve zaštite da ga mirno može raznositi ko stigne. Reljef Svetog Đorđa (inače, krsne slave svetorodne loze Petrović Njegoš), koji je stajao iznad ulaznih vrata kapelice posut mazutom, polomljeni krst sa kapelice, kandilo, polijelej i ulazna vrata, danas propadaju razbacani u kotlarnici zgrade prestonice Cetinje.
Ostaci razorene Njegoševe grobnice danas stoje razbacani u dvorištu i jednoj od kula Njegoševe Biljarde. Kamene stranice Njegoševe grobnice nalaze se u dvorištu i doskora su služile da se njima podupiru teška dvorišna vrata, a nadgrobna ploča i nadgrobni mozaik sa Njegoševim likom bačeni su u jednu od kula Biljarde - tvrdi Jovan Markuš i sve potkrepljuje fotografijama kao neoborivim dokazima.
I Krleža bio protiv
Među onima koji su pre 45 godina digli glas protiv izgradnje mauzoleja na Lovćenu i rušenja kapele, našao se i Miroslav Krleža. Kad su mu sa Cetinja poslali fotografije budućeg mauzoleja i spomenika Njegošu sa pitanjem šta misli o Meštrovićevom projektu, odgovorio je da je o Meštroviću kao kiparu "oduvijek imao superlativno mišljenje", ali da je u ovom slučaju njegov Njegoš "karikatura i kao spomenik i kao statua..."
Ni Jovan Markuš, niti iko iz Mitropolije crnogorsko primorske, sve do samog mitropolita Amfilohija, nema prevelikih iluzija da bi ova toliko očigledna i optužujuća slika nehata i vandalskog odnosa prema jednom ovakvom spomeniku kulture, mogla prenuti sadašnju crnogorsku vlast da to blago makar uredno zaštiti od propadanja ako već neće da ispuni staro obećanje i kapelicu obnovi, barem na Ivanovim Koritima. Jer, očigledno je da neće biti ništa od kompromisnog predloga Mitropolije da se, ako već ne dolazi u obzir rušenje i uklanjanje mauzoleja sa Lovćena, stara Njegoševa kapela vrati i ponovo sazida na Lovćenu, na pogodnom mestu koje postoji pored mauzoleja.
Od kapele do mauzoleja
Njegoš je, da podsetimo, crkvicu na Lovćenu sagradio 1846. godine. Pet godina kasnije, 5. oktobra 1851, predosećajući skoru smrt, ostavio je u testamentu amanet da bude sahranjen u toj crkvici.
Zbog strahovitog višednevnog nevremena, koje je vladalo kad je Njegoš umro, njegov amanet je ispunjen tek četiri godine kasnije. Njegove kosti su sklonjene i krišom vraćene na Cetinje u noći između 12. i 13. avgusta 1916. godine, a austrougarska dalekometna artiljerija sa brodova iz Boke Kotorske je sutradan razorila kapelu. Obnovio ju je i 21. septembra 1925. godine svečano otvorio kralj Aleksandar Karađorđević.
