ONO NAŠE, ŠTO NEKAD BEJAŠE
"Nepoželjni" Mika Alas
Velika škola u Beogradu je 1896. dobila veću autonomiju, pa se i nastava matematike približila evropskim dostignućima.
Godine 1900. otvoren je Seminar za matematiku, mehaniku i teorijsku fiziku u čijem radu su učestvovali nastavnici i asistenti Filozofskog i Tehničkog fakulteta. Glavnu ulogu u radu tog seminara imali su profesori Bogdan Gavrilović i Mihailo Petrović Alas, koji su dosta doprineli i da se Velika škola 1905. podigne na stepen univerziteta.
Gavrilović je odmah izabran za redovnog profesora Tehničkog fakulteta, i tako je dobio vodeću ulogu u nastavi, naučnom i istraživačkom radu na tek osnovanom Beogradskom univerzitetu.
Njegov izbor je bio pun pogodak, jer se pokazao kao odličan organizator. Sa svojim dugogodišnjim kolegom Petrovićem brinuo je o razvoju nastave i matematičke nauke sve do Prvog svetskog rata, a potom su se uključili i ostali matematičari. Na poziv dvojice najboljih srpskih profesora matematike, njihov čuveni kolega Milutin Milanković se vratio iz Beča, a pristigli su i ruski pedagozi Anton Bilimovič, Nikolaj Saltikov i još dosta drugih. Sve svoje naučne radove Bogdan Gavrilović je objavio veoma u kratkom razdoblju, od 1900. do 1907, jer je pre toga bio zauzet pisanjem knjiga za svoje studente. Već u 35. godini života on je potpisao dva obimna udžbenika, jedan iz analitičke geometrije, drugi iz linearne algebre, na ukupno 1.250 stranica.
Matematičar Mihailo Petrović Alas bio je dobitnik mnoštva nagrada i priznanja i član nekoliko stranih akademija nauka i naučnih društava, pa su ga 1927. posle smrti Jovana Cvijića akademici jednoglasno predložili za predsednika Akademije nauka. Međutim, vlasti nisu prihvatile ovaj predlog. Alas je bio blizak prijatelj princa Đorđa Karađorđevića, brata kralja Aleksandra, koji se tada već dve godine nalazio u kućnom pritvoru. Kada je Alas 1931. ponovo predložen za predsednika Akademije, opet nije mogao da bude izabran, pa je to visoko mesto prepustio Bogdanu Gavriloviću. On je na ovoj uglednoj dužnosti ostao je do 1937. godine. To razdoblje Gavrilovićevog života bilo je ispunjeno brojnim javnim aktivnostima, svečanim govorima i proslavama. Umro je 1947. u rodnom Novom Sadu, a sahranjen je u Beogradu.
Gavrilović dva puta rektor
Kao i ostali učeni ljudi tog vremena, i profesor Bogdan Gavrilović je učestvovao u društvenom životu. Izabran je 1901. za dopisnog člana Srpske akademije nauka, potom i za redovnog. Bio je rektor Univerziteta u Beogradu u dva trogodišnja mandata, od 1910. i 1921. godine.
