Zaboravljena verovanja: Bratstvo po mleku

"Pesma opeva običaj koji se dugo zadržao među balkanskim narodima raznih vera, da prve podoje novorođenčetu ne bi trebalo da da mati, nego neka druga žena, pa i životinja. Tako su se i makedonska deca, u Đevđeliji i Ohridu, davala drugim dojiljama na tri dana, dok pravoj majci ne potekne mleko, a novorođenče i dete dojilje smatrali su se kasnije pobratimima. Turci su ovakvu decu zvali sut-kardaš, ili braća po mleku.

 

Običaj da se dete zadoji tuđim mlekom počeo je od žena kojima su umirala deca. Zato nije nikakvo čudo što je Hamzina mati, nemajući u planini kod ovaca drugu ženu dojilju, sina zadojila ovčjim mlekom, kako bi preživeo. I u južnoj Srbiji se istoga dana kad se dete rodi uzimala iz porodice "mlečna" žena, najbolje ona koja već ima muško dete, da bi hranila bebu do treće večeri. Dešavalo se i da dete prvo zadoji neka susetka koja je "blage duše", ne bi li i dojenče bilo takvo. Dokle god ga doji, susetki su ukućani stavljali na glavu sito za brašno, novac, knjigu i pisaljku kako bi dete bilo sito, bogato i učeno.

 

Na Kosovu su gledali da žensko dete podoji žena dobre naravi koja ima kći, a da muško dete prvi put nahrani dojilja sa sinom, i iz junačke porodice. Tu ženu je dete, kad odraste, smatralo drugom majkom. U Hercegovini su takođe dobro pazili da novorođenče nikako ne zadoji žena koja je "oblaporna, te vazda nešto ište i cenjka", jer se verovalo da će i podojče biti isto takvo, zlo.

 

U homoljskom kraju, na istoku Srbije, dovodila se dojilja iz "nenačete" porodice, u kojoj nijedno dete nije umrlo, a u Crnoj Gori je za prvi podoj mogla da se uzme bilo koja žena iz sela i plemena, ali samo ako već nije dojila predugo. Smatralo se, ne bez razloga, da je "staro" mleko gušće i masnije, pa bi naškodilo želucu novorođenčeta. Dete koje doji privremena dojilja i ono koje je samo podojila nisu stupala u brak, ili bar to nije valjalo, jer se verovalo da su, podojeni istim mlekom, u srodstvu.