Od austrijskog soldata do rektora Liceja
Žureći da stane u red slobodnih i naprednih evropskih zemalja, Srbija je udarila temelje visokog obrazovanja još usred meteža Prvog srpskog ustanka. U Beogradu je 1808. osnovana prva Velika škola, daleka preteča Beogradskog univrziteta, ali je trebalo je da prođe još trideset godina da bi za njene katedre došli ugledni profesori, a iz klupa izlazili pravi naučnici.
Kada je otvoren Licej 1838. u Kragujevcu, donet je i prvi nastavni program za niže školstvo, gimnaziju. Srpski đaci su konačno dobili priliku da izučavaju istoriju, pravo, filozofiju, evropsku statistiku, Bibliju, da uče crtanje i strane jezike, nemački i francuski.
Za sve ovo, a naročito za redovnu nastavu matematike, pobrinuo se prvi rektor Liceja i njegov prvi profesor, Atanasije Nikolić.
Studirajući filozofiju u Beču, on se zaljubio u algebru i geometriju. Ali, para za dalje učenje nije bilo. Svoju muku je slučajno otkrio ocu jednog mladića, kome je držao privatne časove, a ovaj ga je obavestio da će naučiti "mnogo matematike" ako upiše Vojnu akademiju u Beču, koju je pomagala država.
Te studije su Atanasija Nikolića odvele i do fakulteta inženjerstva u Pešti. Kada su ga 1838. pozvali iz Srbije da bude profesor matematike i crtanja u novosnovanom Liceju u Kragujevcu, najpre je stigao u Beograd. Ambiciozni profesor se odmah bacio na posao: prvi udžbenik algebre napisao je i objavio već 1839, a Osnove geometrije dve godine kasnije. Od tada se srpski obrazovni sistem neprestano razvijao.
U Kragujevcu je Nikolić organizovao prvu proslavu Svetoga Save u školi i otada to postaje praksa u svim srpskim školama. Sa piscem i ministrom prosvete Jovanom Sterijom Popovićem osmislio je osnivanje Društva srpske slovesnosti, buduće Akademije nauke, čiji je bio jedan od osnivača 1842. Kada je Licej premešten u Beograd preselio se i rektor Atanasije Nikolić.
Ko je bio Atanasije Nikolić?
Atanasije Nikolić je rođen u Bačkom Brestovcu 1803. godine. Bio je čovek od poverenja srpskog kneza Mihaila Obrenovića i čuvenog srpskog političara Ilije Garašanina. Iako po obrazovanju naučnik, radio je u raznim službama, pa i u policiji. Zaslužan je i za uređivanje Beograda. Pored udžbenika pisao je i drame, pouke iz poljoprivrede, književne prikaze, a sakupljao je i narodne pripovetke.
