Krvava osveta radikala
"Narodni bunt" protiv naprednjaka na njihovom glavnom zboru 14. maja 1889. u Velikoj pivari, iza koga su stajali radikali, proširio se na ceo tadašnji Beograd.
Posle pucnja, koji je ubio jednog mladića, i povika: "Ubi ga Garašanin!" sledeća na meti bila je gostionica Kasina, poznato uporište naprednjaka. Ko god, i šta god je u gostionici palo šaka razjarenoj gomili, prošao je loše. Jedan pop, koji se jedva iskobeljao iz meteža i ruku rulje, viđen je kako juri ulicom sav krvav, pričali su očevici. Ministar policije Kosta Taušanović, inače radikal, pokušao je da smiri narod, a narod mu je vikao "živeo", i nastavljao da bije i ruši.
Jurnuli su i na kuću naprednjačkog vođe Milutina Garašanina, koji se tada sa porodicom već sklonio u beogradsku Tvrđavu. Potom su krenuli i na naprednjačku štampariju. Tek uveče policija je uspela da zavede red, ali se napad nastavio već sutradan, ovoga puta na naprednjačku Pandilovu mehanu. Neredi su zaustavljeni tek kada se ponovo pojavio ministar Taušanović, koji je ovoga puta doveo mnogo više žandarma.
Tako su završeni neredi, u istoriji znani kao Majski. Policija je izvestila da je povređeno 30 naprednjaka, 20 žandarma i četiri radikala, od kojih je jedan umro. Vođa naprednjaka Milutin Garašanin je posle tzv. majskih nereda u Beogradu optužen za ubistvo mladića. Dozvoljeno mu je da se brani sa slobode, a on, pošto je i sam nekada sprovodio pravdu u Srbiji, pa je znao kako ona funkcioniše, odmah je sa porodicom pobegao u inostranstvo. U Srbiju se vratio naredne godine, kada je optužba bila povučena.