Hleb sa petlovom krvlju
Hleb za magiju mešen je često sa krvlju petla. U Dubovcu u Vojvodini, bio je običaj da se na Svetog Iliju krvlju petla zamesi pogača, osvešta u crkvi i čuva u kući kao lek od uroka. U istom delu Srbije, u Tomaševcu, kolač s krvlju petla mesila je "čista" udovica, ona koja je odlučila da se više neće preudavati, i takav hleb je čuvan kao lek od bilo koje bolesti. U Izbištu su petlovom krvlju mesili kolače u obliku lutki, koje su posle pečenja mazali medom i takođe smatrali lekovitim.
U Levču i Temniću u Šumadiji žene kojima su umirala deca mesile su lepinju krvlju iz kreste crnog petla bez belege, božićnim kvascem i vinom. Pošto je osuše, nosile su je sve do porođaja ušivenu u pojasu, zajedno sa srebrnom parom i parčetom zlata. U okolini Leskovca, ako nastanu teškoće između mlade i mladoženje u prvoj bračnoj noći, davali su im da pojedu parče hleba namazano krvlju iz kreste petla. U istom kraju mesili su lepinju zvanu "kravajčić" krvlju božićara, a to je obično bilo prase pre nego petao, i pekli ga u gluvo doba. Taj hlepčić su čuvali i davali ga svinjama u toku godine u slučaju pomora. U Kratovu, u Makedoniji, bolesniku od velikog kašlja u gluvo doba noći mesili su pogaču sastavljenu od brašna, pepela, katrana, kopriva i mleka crne magarice.
U narodnoj magiji koristio se i hleb na kome su bile ucrtane čarobne formule, a najčešća među njima bila je šestokraka ili petokraka zvezda, poznata pod imenom "Solomunovo slovo". Takvim hlebom su obično lečeni ljudi od ujeda besnog psa. U Levču i Temniću za takve slučajeve pravio se kvasni hleb od "pšenice jarice", rane pšenice, sejane u proleće, i to obavezno u onoj vodenici koja melje nalevo. Na njemu je sveštenik nožem sa crnim koricama ili pisaljkom od crnog gloga upisivao "Solomunovo slovo" i bolesnik je morao da takav hleb ceo i sam pojede.
Na lepinji su se, u istu svrhu, mastilom crtali i 30 kvadrata i u svakom kvadratu je upisivano po jedno ćirilično slovo. Bolesniku su davali da pojede svaki dan po jedan kvadratić takvog hleba. U Kučaju, u istočnoj Srbiji, za bolesnika od ujeda besnog psa skupljali su iz 40 kuća po jedan zalogaj posoljenog hleba i davali mu po jedan svaki dan da pojede.
