Hleb sa petlovom krvlju

Istočna Srbija je poznata po magiji, ali i pećinama koje odišu mistikom, natprirodnim i nesvakidašnjim. Kurir je posetio i iskusio samo delić folklora tog kraja - nije svejedno

Tri ukr-štene sveće, malo sagorele, razbucane, raščupane i obezglavljene gumene lutke išarane nečim nalik krvlju, katanac i venčić od nekih travki. Nekoliko metara dalje s grane visi tikva, takođe umrljana tom crvenom tečnošću, izbušena na nekoliko mesta. Odmah pored protiče rečica, preko koje na svakih desetak metara ide po jedan improvizovani mostić. Na drveću fotografije ljudi, ukr-šteno nekoliko pritki, stočići na kojima su ostaci hrane.

Prizor nesvakidašnji, prilično jeziv, svojstven samo za jedan kraj u Srbiji - Vlašku krajinu. I onima koji ne veruju u natprirodno nije svejedno. Jednom rečju, vudu na srpski način. Meštani ne komentarišu, samo odmahuju glavom i sažaljevaju onog kome je vradžbina namenjena. Nisu iznenađeni što se te nedelje toliko toga našlo u blizini pećine Duboka, poznatoj po tome da tu rusalje padaju u trans, a dan pre toga slavilo se 40 velikomučenika, praznik u narodu poznat kao Mladenci. Kažu, najviše vradžbina baca se na velikog sveca!

Zaključavanje muškosti_______ Kuće u kojima žive oni za koje se priča da su crni magovi i koji rade za one koji nekom žele da nanesu zlo zaobilaze se u širokom luku. Dolazi samo klijentela s namerom na nekog „zaključa“. Njima se niko ne zamera jer gledali su zdrave kako preko noći kopne, žalili su im se mladi muškarci da im je naprasno muškost zakazala... Uglavnom „rade“ noću - na grobljima, raskr-snicama i sličnim mestima.

Treba im samo beleg, grobljanska zemlja, krv obezglavljenog petla za koju kažu da kuću može da zavije u crno. Za to postoji samo jedan lek. Naime, crnu vlašku magiju, koja se smatra jednom od najjačih na svetu, skida isključivo bela magija. U istim tim selima u kojima žive i rade majstori crne magije ordiniraju i proročice koje otključavaju, leče od medicini nepoznatih bolesti, posipaju životni put sreć-om i blagostanjem. Jedna od njih je Slobodanka Makuljević iz sela Neresnica nadomak Kučeva. Kaže da je dar da pomaže ljudima nasledila od majke, a ne plaši se ni boga ni zakona.

- Nikog ne varam, nikom zlo ne nanosim. Pomoć ne naplaćujem. Onaj ko vam kaže cenu, od njega bežite, taj je prevarant. Ne kažem, ljudi me počaste, koliko ko može, ali ja od toga ne živim, bavimo se poljoprivredom. Dolaze mi ljudi sa svih strana, pa i iz inostranstva - priča Slobodanka dok prelazi s reči na dela. Ispred nje tegla s vodom, nož, so, bosiljak, tamjan, med, maslačak i bela muška majica.

Pripada čoveku koji je od nje tražio pomoć da ga, nakon što je oslepeo, ne napusti porodica. Dok malim nožićem „seče“ vodu, na vlaškom nešto govori, razume se tek poneka reč. Pominje reku Jordan, Isusa Hrista i još neke svece... Skraćena verzija ovog bajanja traje dobrih pola sata. Dok se moli za blagostanje i sreću izvesnog Z. P., deluje kao da joj se spava i počinje da zeva sve češće. Molimo je da nam prevede bar deo onog što je izgovorila.

Dar prirode________ Prva je Ravništarka u kojoj se za pećinski nakit pobrinuo se potok Ponorac, koji je izvajao Šarca i buzdovan Marka Kraljevića, ali i lepu Ravništarku i mnoštvo nestalih Ravništaraca, koji su i simboli ove pećine, a za koje se vezuje i legenda o njenom nastanku. Baš kao i što je ceo ovaj kraj obavijen velom mistike, kruži i priča da je nekad davno baš tu nestala najlepša devojka iz sela, a da je svaki meštanin koji je krenuo da je traži takođe nestao bez traga. Nekoliko kilometara dalje nalazi se Ceremošnja, koja je po bogatstvu nakita jedna od najlepših pećina u Srbiji. Poznata je po velikim dvoranama koje krasi raznovr-stan pećinski nakit. I ona krije priče, legende, likove koji se godinama nadograđuju.

Po istom izvoru, u Izbištu petlovom krvlju mesili su kolače u vidu lutki, koje su posle pečenja mazali medom i takođe smatrali lekovitim [48] . U Levču i Temniću žene kojima su umirala deca mesile su lepinju krvlju iz kreste crnog petla bez belege, božićnim kvascem i vinom. Pošto je osuše, nosile su je sve do porođaja ušivenu u pojasu, zajedno sa srebrnom parom i parčetom zlata [49] . U okolini Leskovca, ako nastanu teškoće između mlade i mladoženje u prvoj bračnoj noći, davali su im da pojedu parče hleba namazano krvlju iz kreste petla [50] . U istom kraju mesili su lepinju ("kravajčić") krvlju božićara (po pravilu je to bilo prase) i pekli ga u gluvo doba. Taj hlepčić su uvali i davali ga svinjama u toku godine u slučaju pomora [51]

U Kratovu (Makedonija) bolesniku od velikog kašlja u gluvo doba noći mesili su pogaču sastavljenu od brašna, pepela, katrana, kopriva i mleka crne magarice. [52

U narodnoj magiji bio je u upotrebi hleb na kome su bile ucrtane magijske formule (obično šestokraka ili petokraka zvezda, poznata pod imenom "Solomunovo slovo"), ili zapisi. Najčešće su takvim hlebom lečeni ljudi od ujeda besnog psa. U Levču i Temniću za takvu upotrebu mešen je kvasni hleb od "pšenice jarice" (rana pšenica, sejana u proleće) u vodenici koja melje na levo. Na njemu je sveštenik crnokorastim nožem ili pisaljkom od crnog gloga upisivao "Solomunovo slovo" i bolesnik je bio dužan da takav hleb pojede [53] . Po drugom svedočanstvu na lepinji su mastilom crtali 30 kvadrata i u svakom kvadratu je upisivano po jedno ćirilično slovo. Bolesniku su davali da pojede (verovatno svaki dan) po jedan komadić hleba na kome je ispisan kvadrat sa po jednim slovom [54] . U Kučaju, u Srbiji, za bolesnika od ujeda besnog psa skupljali su iz 40 kuća po jedan zalogaj posoljenog hleba i davali mu po jedan svaki dan da pojede [55] . U karlovskom kraju u Bugar-skoj uz pomoć hleba vr-šeno je preventivno bajanje kako bi se pas sačuvao od besnila. Na doneto parče hleba bajač je govorio basmu, u stvari magijsku formulu neslovenskog porekla, koja je verovatno nekad ispisivana na hlebu: "Era reptera moritena morites ma slovo za bes i drugi zverove". Prebajani hleb davan je psu da pojede [56] .

Ako se u koga posumnja da je što ukrao, postojalo je verovanje da će se odati, ako mu se dade da pojede hleb na kome su bile ispisane reči: Faraeks'', Erigo, Erafuga. [57] Običan hleb je mogao postati magijsko sredstvo ukoliko je došao u dodir s realitetom za koji se vezuje neko mitološko obeležje. Tako se smatralo da parče hleba uzeto između psa i mačke , ako se baci između devojke i momka, ili se momku spusti u džep, može ih dovesti do svađe i rastave [58] . Takođe postoji verovanje kod Srba da žena može opčiniti muškarca ako mu kradom podmetne da okusi slepčevu pogaču ili parče zaboravljenog hleba iz vodenice koja melje na levo .