Živojin Mišić: Od čobanina do vojvode

U Srbiji, u selu Struganiku, 7. jula 1855. podno Maljena i Suvobora, Anđelija i Radovan Mišić dobili su 13. dete. Sredinom 19. veka, u Srbiji su se množila seoska domaćinstva, i u jednom takvom, patrijarhalnom, rastao je Živojin Mišić.

commons.wikimedia.org

Vojvoda Mišić sa štabom Prve armije 1916.

Tu se još kao čobanin naučio istrajnosti. Mnogo godina kasnije, kada je već postao oficir, jednom prilikom je ljutito poručio jednom neodlučnom saradniku: "Ako ne možete da podnesete, a vama evo revolver i ubijte se. Pravi čovek je dužan i sposoban da živi i umre na dužnosti." Mišić je često izgovarao i na ličnom primeru sledio svoj moto: "Život je duga i teška borba."

U burnoj i dugoj vojničkoj karijeri od ratova sa Turcima 1876. do smrti 1921, zaslužio je najviše pohvale svog naroda, ali i stranaca. Tako je britanski premijer Lojd Džordž u memoarima vojvodu Mišića nazvao "jednim od najtalentovanijih generala savezničkih armija... koji je izveo najznačajnije podvige Prvog svetskog rata". Veliki prijatelj Srba, Švajcarac Arčibald Rajs, bio je oduševljen Mišićem i o njemu je posle Prvog svetskog rata rekao: "Skroman i mudrac, duboko religiozan, povučen, divan starešina. Obožavan od svojih oficira. Odlično srce, velika energija. Pravi tip srpskog ratnika." U jednoj teškoj ratnoj situaciji, prestolonaslednik Aleksandar upitao ga je šta bi valjalo raditi. Mišić je odgovorio: "U smrt, samo ne stajati!"

U Velikom ratu stvoreno je mnogo marševa koji su često posvećivani kralju Petru, prestolonasledniku Aleksandru i vojvodama Putniku, Stepi, Mišiću i Bojoviću, ali i pukovnicima, kapetanima, vojnicima pešadincima. Obično bi se pozajmljivali motivi iz Šumadije, Vojvodine, Bosne, Južne Srbije. Kada je 1917. vojvoda Mišić sa štabom Prve armije boravio u selu Voštarane, u severnoj Grčkoj, za pravoslavni Božić 7. januara, kapelnik vojne muzike Marko Radosavljević darovao ga je - maršem.

Kompozicija "Vojvoda Živojin Mišić" zasnovana je na muzici narodnih pesama "Devojče, plavojče" i "Biljana platno beleše". Jedno od najlepših muzičkih dela te vrste raširilo se najpre u Grčkoj, a onda širom nove, države Srba, Hrvata i Slovenaca. Požuteli rukopis ovog marša čuva se u Mišićevom muzeju u Struganiku.

A onda je 21. januara 1921. godine beogradska "Tribina" obavestila: "Umro je najveći vojnik naše povesnice, vrli i slavljeni vojvoda Živojin Mišić." Silan narod sa raznih strana došao je u Oficirski dom da oda poslednju poštu pobedniku Kumanova, Bitolja, Kolubare, Solunske ofanzive i svih ostalih bojišta za oslobođenje Srba.