Živojin Mišić: Od čobanina do vojvode
U Srbiji, u selu Struganiku, 7. jula 1855. podno Maljena i Suvobora, Anđelija i Radovan Mišić dobili su 13. dete. Sredinom 19. veka, u Srbiji su se množila seoska domaćinstva, i u jednom takvom, patrijarhalnom, rastao je Živojin Mišić.
Tu se još kao čobanin naučio istrajnosti. Mnogo godina kasnije, kada je već postao oficir, jednom prilikom je ljutito poručio jednom neodlučnom saradniku: "Ako ne možete da podnesete, a vama evo revolver i ubijte se. Pravi čovek je dužan i sposoban da živi i umre na dužnosti." Mišić je često izgovarao i na ličnom primeru sledio svoj moto: "Život je duga i teška borba."
U burnoj i dugoj vojničkoj karijeri od ratova sa Turcima 1876. do smrti 1921, zaslužio je najviše pohvale svog naroda, ali i stranaca. Tako je britanski premijer Lojd Džordž u memoarima vojvodu Mišića nazvao "jednim od najtalentovanijih generala savezničkih armija... koji je izveo najznačajnije podvige Prvog svetskog rata". Veliki prijatelj Srba, Švajcarac Arčibald Rajs, bio je oduševljen Mišićem i o njemu je posle Prvog svetskog rata rekao: "Skroman i mudrac, duboko religiozan, povučen, divan starešina. Obožavan od svojih oficira. Odlično srce, velika energija. Pravi tip srpskog ratnika." U jednoj teškoj ratnoj situaciji, prestolonaslednik Aleksandar upitao ga je šta bi valjalo raditi. Mišić je odgovorio: "U smrt, samo ne stajati!"
U Velikom ratu stvoreno je mnogo marševa koji su često posvećivani kralju Petru, prestolonasledniku Aleksandru i vojvodama Putniku, Stepi, Mišiću i Bojoviću, ali i pukovnicima, kapetanima, vojnicima pešadincima. Obično bi se pozajmljivali motivi iz Šumadije, Vojvodine, Bosne, Južne Srbije. Kada je 1917. vojvoda Mišić sa štabom Prve armije boravio u selu Voštarane, u severnoj Grčkoj, za pravoslavni Božić 7. januara, kapelnik vojne muzike Marko Radosavljević darovao ga je - maršem.
Kompozicija "Vojvoda Živojin Mišić" zasnovana je na muzici narodnih pesama "Devojče, plavojče" i "Biljana platno beleše". Jedno od najlepših muzičkih dela te vrste raširilo se najpre u Grčkoj, a onda širom nove, države Srba, Hrvata i Slovenaca. Požuteli rukopis ovog marša čuva se u Mišićevom muzeju u Struganiku.
A onda je 21. januara 1921. godine beogradska "Tribina" obavestila: "Umro je najveći vojnik naše povesnice, vrli i slavljeni vojvoda Živojin Mišić." Silan narod sa raznih strana došao je u Oficirski dom da oda poslednju poštu pobedniku Kumanova, Bitolja, Kolubare, Solunske ofanzive i svih ostalih bojišta za oslobođenje Srba.
Šljive za poslednji pozdrav
Na sahranu Živojinu Mišiću stigli su i seljaci iz njegovog rodnog Struganika. U torbi šarenici doneli su svom vojvodi malo sira, pogače i šljive šeftelije iz njegove bašte. Seljanke su bile obučene u kecelje planinki koju je nekada nosila i Anđelija, majka
Živojinova, a seljaci u koporanima i čakširama.