Šupalj kolačić
Hleb u tradicionalnoj kulturi balkanskih Slovena ima pored poznate uloge u održanju života još i obrednu.
Još u to mnogobožačko i pagansko doba, gde je magija bila sastavni deo religije, pa i svakodnevnog života, postavljeni su dodatni zahtevi za pripremu hleba. Oni propisuju kako izbor osoba koje mogu pripremiti hleb, tako i izbora brašna i pečenja hleba, vremena kada se to obavlja i prostora gde se sve to može obaviti.
Učestvovao je u magijskim obredima i vrčanjima u dva važna slučaja. U jednom se hlebom uspostavljala veza između čoveka i nečiste sile od koje se traži naklonost ili pomoć. Taj cilj ostvaruje se tako što čovek, najčešće preko posrednika, daruje hleb nečistoj sili, na primer vilama ili đavolu. Uz hleb im se darivao još i med, vino, sveća, a često se zahtevalo da hleb za mračne sile bude presan.
x U drugom slučaju, hleb se javlja kao posebno magijsko, čarobno sredstvo. Nekad je bilo dovoljno da se takav hleb pripremi, uz poseban ritual, u određeno "jako", odnosno sveto vreme, kao što je božićno, ili u vreme pomračenja sunca, a nekad se pripremao i uz, na primer, dodatog mleka majke i ćerke koje u isto vreme doje decu. I ovakav hleb je mogao da štiti od demona, na primer bolesti, ali se koristio i u ljubavnoj magiji. Tada se najčešće spravljao hleb s rupom u sredini, zvan "šupalj kolačić".
x Hleb je pun simbolike, a ona zavisi od svih elemenata njegove pripreme. Najpre se razna simbolična značenja hleba vezuju za njegove sastojke, a to su uvek brašno, so i voda, a kod "kiselog hleba" tu je još i kvasac. Zatim, za način na koji hleb nastaje: kvašenje, mešanje, pritiskanje, odlaganje, fermentiranje, pečenje, odnosno ubacivanje u vatru i vađenje iz nje. Hleb je imao određenu simboliku u prema svom obliku, zavisno od toga da li je okrugao, uvijen, krstolik, šupalj, u obliku čoveka ili neke životinje. Važno je bilo i vreme kada se priprema: uoči praznika, po rođenju deteta, na svadbi, sahrani, kao i mesto pripreme - u vodenici, u kući, na otvorenom prostoru.
