I Francuzi pevali "Lađu"
Pukovnik Branislav Milosavljević, autor nezvanične himne srpskih stradalnika u albanskoj golgoti, poznate kao "Kreće se lađa francuska", preživeo je rat i ostao oficir. Prvi put je ovu pesmu objavio 1922. u zbirci "Mač i lira".
Ono naše što nekad bejaše
Moleše Svetog Nikolu, najveću silu na moru, živi se vratili kućama. Živela bratska sloboda! Živela bratska Francuska!". Ova verzija pesme nalazi se na gramofonskoj ploči "Veliki rat" koja je snimljena u Francuskoj čim je nastao mir, a peva je Živan Vasić.
Nastala je uoči velike ofanzive pod komandom vrhovnog francuskog komandanta na Solunskom frontu, maršala Franšea d'Eperea, kada su na Vardaru, tom grudobranu od austrougarske vojske, zbog nedostatka prave sanitetske službe, ranjenici, među njima i srpski, bili izvlačeni sa ratišta i brodovima prevoženi u dobro opremljene bolnice južne Francuske. Brod je podigao sidro u solunskoj luci.
Ranjenici, iscrpljeni i izgladneli ječe, a more se sve više uzburkava i odvlači ih sa sobom, u neizvesnost. Lađe su u tim tragičnim vremenima donosile ne samo život, nego su ponekad odvodile i u smrt.
Već krajem 1915. godine, oko pet stotina dobrovoljaca iz Amerike, Crnogoraca, Bokelja, Bosanaca, krenulo je u Srbiju. Lađa je kod San Đovanija di Medua naletela na minu. Svi su izginuli. U to vreme su iz Čikaga doplovili i hrvatski dobrovoljci da bi preko Bizerte stigli na prilepsko bojište, noseći transparent "Jugosloveni za ujedinjenje", a iz Klivlenda su okeanom na grčko ratište stizali Slovenci.
Jonska grobnica
Vladislav Petković Dis, jedan od najboljih srpskih pesnika, učestvovao je na svim srpskim bojištima. U balkanskim ratovima je izveštavao sa fronta, a u Prvom svetskom ratu preživeo povlačenje preko Albanije. Odatle je preko Krfa prebačen u Francusku, gde je napisao poslednju zbirku "Nedovršene pesme". Pri povratku na grčki front, brod na kome je plovio potopila je nemačka podmornica kod Krfa. Tako je Jonsko more postalo grobnica mnogih srpskih vojnika, pa i velikog pesnika.
