I Čumić kupovao glasove pred izbore
Bivši opozicionar, a potonji ministar policije Aćim Čumić izmislio je novu vrstu predizborne korupcije: šakom i kapom je davao dozvole za otvaranje kafana, pa je svaki novi kafedžija postajao njegov "siguran glas". Toliko je bivši profesor prava pootvarao kafana da su pobožni Beograđani strahovali da će jednog jutra i Saborna crkva osvanuti kao mehana prve klase!
"Čumić nije mogao da pravi izbore mirno, i iz potaje", zapisao je istoričar Slobodan Jovanović.
Međutim, ni njegovi naslednici u izbornim krađama nisu bili ništa bolji. Prvu pravu izbornu kampanju u Srbiji poveo je knez Milan Obrenović 1875. godine. Dok je on obilazio istok zemlje, policija je određivala koji će domaćin - poslanički kandidat, moći da izađe pred njega.
Onaj koga ne bi "pripustili do kneza" bio je obeležen kao nepodoban. Jer, ko ne može pred vladara, ne može ni u Skupštinu. Tako je narod znao za koga da glasa. Sve ovo je bilo maslo kneževog pratioca Danila Stefanovića, koji je, iako postavši premijer, u duši ostao ovejani policajac. Nije imao mnogo škole, ali je narod poznavao u dušu.
Danilo je bio brat čuvenog Stevana Stevanovića Tenke, zaverenika protiv kneza Aleksandra Karađorđevića. Nazivali su ga Čika Dača jer je uvek bio namrgođen i psovao oca poslanicima.
Kada mu je knez Milan januara 1875. poverio da sastavi vladu, imao je više od 60 godina. Uoči izbora je pozvao sve načelnike u Beograd, da im se "dadu uputstva koga će za poslanika birati".
U "Službenim novinama" je objavio raspis protiv "raznoraznih elemenata" i rasturio hiljade primeraka lista "da se narod pouči kako da glasa". Potom je rasturio opoziciju. Neki kandidati su sklonjeni sa lista, drugi hapšeni.
