I to je bio Balkan: Policija vrebala opozicionare
Ministar policije Aćim Čumić je 1874. uveo postupak koji će postati uobičajen u Srbiji: da uoči izbora na ključna mesta u policiji i načelništvima postavi svoje ljude.
Osnovao je tajni fond iz koga je potrošio čitavo malo bogatstvo kako bi i na druge načine pridobio birače za kralja Milana Obrenovića.
"Žustar i jedak, on ih je pravio na kavgadžijski način, koji je izazvao otpor i galamu. U borbu s političkim protivnicima unosio je mnogo lične mržnje i inata. Imao je ljutinu hrta, i na koga je kidisao, toga bi hteo da rastrgne", opisao je Čumića istoričar Slobodan Jovanović.
Čumićevi policajci su morali da po svaku cenu spreče da narod bira najglasnije opozicionare, kakav je i Čumić nekada bio. Najrevnosniji u tome su dobijali unapređenja, a oni neuspešni slati su u penzije i dobijali druge kazne. Tako se policija postarala da bude uhapšen opozicioni kandidat Aleksandar Nikolajević i jedan od najuglednijih trgovaca u Požarevcu, samo zato što je neki činovnik, koji je pokrao državnu kasu, "priznao" da je podelio novac sa njim.
Optužbe su pale u vodu, pa je trgovac oslobođen, ali ga je ljaga koštala izbora. Slično se dogodilo i u Loznici, a u Jadru je poništen izbor kandidata Vićentija Starčevića, s tim što se i na ponovljenim izborima kandidovao "nepodoban" čovek, Jovan Bošković.
Čim je procenio da će Bošković dobiti izbore, Čumić ga je uhapsio na sam dan glasanja pod optužbom "da je gadio kneza i pretio republikom". Ali, Bošković je pobedio, i to iz zatvora!
