I to je bio Balkan: Običan čovek Nušić
Ponegde se još izvodi kratka komedija Branislava Nušića "Običan čovek", u kojoj se jedna devojka zaljubljuje u mladića na neviđeno, samo čitajući njegove pesme.
Tu je slavni srpski komediograf opisao događaj iz sopstvenog života, što je i priznao u predgovoru komedije. Razlika je samo u tome što se u stvarnosti ta ljubav završila nesrećno, ali je pokrenula mnoga druga Nušićeva dela.
Kao i njegov glavni junak Damjanović, i Nušić je najpre zbog ljubavi postao pesnik, a kasnije je ljubav bila čest motiv njegovih komičnih dela. U svojoj "Autobiografiji" on ipak nije bio iskren kada je rekao da ja ispevao samo dve pesme, jednoj ženi i jednom kralju.
U mladosti se dosta bavio poezijom, koja se, za razliku od njegovih drama, nije isticala naročitom umetničkom vrednošću. Objavio je svega dve ljubavne pesme, "Prva, druga, treća i četvrta tačka moje ljubavi" i "Na dan venčanja", a one su posvećene istoj devojci.
Bila je to izvesna Beograđanka Milica koja ga je upoznala upravo čitajući njegove pesme. Kao kćeri Mihaila Terzibašića, trgovca i narodnog poslanika, Miličinoj prebogatoj porodici nije padalo na pamet da dozvoli da se njihova mezimica uda za mladića koji je još bio student i uz to sin propalog trgovca.
Da stvar bude gora, mladi Nušić je otišao na dvogodišnju robiju zbog pesme "Dva raba", uperene protiv kralja Milana Obrenovića, i baš tada ga je devojka ostavila.
