Kako su nastajala srpska prezimena (2): "Ić" na crnoj listi
U srpskom imenoslovu postoji mnoštvo različitih obrazaca prema kojima su se stvarala prezimena, a onaj najčešći, stavljanjem "ić" na kraj ličnog imena rodonačelnika familije, koriste i drugi slovenski narodi. Ova vrsta prezimena česta je i kod Hrvata jer su ona gotovo identična sa srpskim, s tim što se kod njih češće sreću skraćeni oblici prezimena - Ivanić, Radić, Pavletić.
Kod slovenačkih prezimena javlja se na kraju prezimena - č, s obzirom da Slovenci nemaju glas "ć": Filipčič, Kovačič, Kocijančič. Rusi na ovaj način grade svoje srednje prezime. Ono se javlja između ličnog imena i prezimena i izvodi se od očevog imena. Na primer, Anton Pavlovič Čehov.
Bez obzira na to što ovu vrstu prezimena imaju i ostali slovenski narodi, ona su u srpskom narodu najčešća i najbrojnija. Zbog toga ona uveliko asociraju na "Srbe i srpstvo", a neki ih doživljavaju i kao sastavni deo srpskog nacionalnog identiteta. To je bio razlog što je tuđinska vlast koja je imala i Srbe pod svojom upravom nastojala da kod ovih podanika eliminiše, ili bar smanji, ovu vrstu prezimena "koja su odisala na srpstvo i slovenstvo".
Uvredljivi nadimci
Činovnici tuđinske vlasti, bilo turske ili austrijske, često su kao službena prezimena Srba upisivali njihove lične ili porodične nadimke. Pritom su kao prezimena beležili i one nadimke koji su imali pogrdno i uvredljivo značenje za svoje nosioce. Tako su nastala prezimena: Nakarada, Klipa, Ušljebrka, Nepergaća, Poplašen.
Pri tome su korišćene razne metode. Prilikom vođenja službene administracije, npr. matičnih knjiga i drugih zvaničnih dokumenata, prezimena na - ić su izbegavana i potiskivana na razne načine. Jačanje mađarskog uticaja može se lako pratiti na imenima i prezimenima komoranskih Srba. Srbi u Komoranu počinju da se zovu i pišu Antal Janoš, Lasko, Mikloš, Peter, Sigismond, Hitok, Demeter. Srbi su se obično su se potpisivali, pa i ćirilicom, na mađarski način, najpre prezimenom pa imenom, npr. Pešti Tomaš.
Ponekad su tuđinske vlasti izričito, i to čak i zakonima, zabranjivale karakteristične vrste srpskih prezimena. Tako je Beč 1817. godine izdao naređenje, prema kojem Srbi u Austriji nisu smeli da nose prezimena sa završetkom na -ić, što je na području Ugarske posebno strogo sprovođeno.
Ovom naredbom je jednostavno odstranjen deminutivni prezimenski dodatak - ić. Njegovim izostavljanjem je tako uz prezimensku osnovu ostajao samo prisvojni dodatak - ov ili - ev, pa se tako često i danas završavaju prezimena u Vojvodini.
Sada se umesto uobičajenih prezimena Jovanović, Radičević, Kovačević, Kolarević, javljaju oblici Jovanov, Radičev, Kovačev, Kolarev, itd. Kod prezimena gde je deminutivni dodatak - ić direktno pridodat na prezimensku osnovu, izostavljanjem prisvojnog nastavka -ov ili - ev, zabranjeni prezimenski dodatak - ić zamenjivan je nastavkom - in. Ovom prilikom se umesto prezimena Jović, Glišić, Lazić, javljaju prezimena Jovin, Glišin, Lazin, itd.
Prezimena koja se nisu završavala na - ić nisu menjana, a bilo je i takvih, kao i u ostalim srpskim sredinama. Tako se tumače razlike između prezimena Srba u užoj Srbiji sa prezimenima Srba van nje. Tuđinska vlast vodila je svoju administraciju, u okviru koje je u službena dokumenta upisivala i prezimena Srba, ali u skladu sa svojim interesima i tendencijama. S druge strane, prezimena Srba u Srbiji ustrojila je srpska vlast u svojoj državi. Ona je to učinila u skladu sa srpskom narodnom tradicijom i nacionalnim interesom.
