Cenzura na Balkanu (3): Bik sa glavom premijera
Humorističku štampu svaki režim smatra opasnom, pa nije čudo što je cenzor u Kraljevini Jugoslaviji najviše ratovao, ali i najviše poraza doživljavao od "Ošišanog ježa".
Humoristi toga, kao i svakog doba, trudili su se da pred cenzorom koliko-toliko sakriju i umotaju svoje bodlje u neke, na primer, bezazlene crteže: poture sliku, a na njoj običan bik. Ako cenzor dobro ne pogleda, propustio bi, na primer, da vidi da je bik umesto svoje glave imao glavu gospodina predsednika vlade Milana Stojadinovića.
Iz nekog inata, "ježevci" toga doba stalno su donosili viceve o berberima, a onda, 1936. godine, štampali i "Kalendar" iz koga je cenzor izbacio više od 12 strana: sve roždanike, sve poljoprivredne radove i sve narodne lekove, jer je svuda prepoznao po nekog od svojih pretpostavljenih.
Sumnjiv i žandarm
U "Kalendaru" za 1937. godinu cenzor je prvi put sumnjive tekstove brisao plavom olovkom, a ne tradicionalnom crvenom. Izbacio je i pasus u kome se govori o nekom žandarmu koji će imati veliki uticaj na narod: "Narod će tako svoju slobodnu volju izražavati. Mnogi će mu svoje tajne odavati, da bi duši svojoj olakšali. Zakone će tumačiti i mnoge od njih će i poštovati." Ne zna se na koga su mislili "ježevci", ali bi svakom cenzoru ovakvo tumačenje roždanika zvučalo prilično revolucionarno.
U roždaniku za januar i za muško dete piše da će na postupaonici uhvatiti krstić i za njim ići celoga života. Jedno vreme će nositi i žandarmsku kapu, iako mu kao verskom licu neće mnogo pristajati. Cenzor je u toj ličnosti glatko prepoznao katoličkog sveštenika Antona Korošeca, vođu Slovenačke ljudske stranke, koji je jedno vreme bio ministar policije Kraljevine Jugoslavije. Dovoljno za makaze.
O detetu rođenom u martu "Kalendar" piše: "Iako će dobiti ime kao dete koje je ugodno Bogu, ipak će ga narod zvati 'baksuz'..." Možda je sličnost sa diplomatom Bogoljubom Jevtićem bila čista slučajnost, ali cenzorske makaze nisu slučajno škljocnule.
Iz jednog docnijeg "Kalendara" te makaze su izbacile celokupnu rubriku "Vicevi koji se u Nemačkoj samo šapatom prepričavaju". Ipak, zahvaljujući pasioniranim istraživačima cenzure u Jugoslaviji, ti vicevi su ipak sačuvani. Jedan od njih govori o Geringu, osnivaču Gestapoa, i Gebelsu, ministru propagande u Trećem rajhu, koji su dospeli u pakao. "Kažnjeni su najsvirepijom kaznom: Gering je dobio 1.000 uniformi, a nijedno ogledalo, a Gebels 1.000 radio-aparata, a nijedan mikrofon", stoji u zabranjenom vicu.
Ili, onaj kada je pozvao Gebels k sebi razne viđene ljude, među njima i jednog uglednog rabina, pa im održao govor o tome kako je Hitlerov režim čvrst, kako će večito ostati i kako je besmislica protiviti mu se. Rabin se udubio u neke misli, pa mu Gebels rekao: - Šta je, Jevrejine, o čemu razmišljaš? - Evo o čemu: Faraon je hteo da istrebi Jevreje. Njegova moć je prošla, mi smo ostali i kao uspomenu na njegovu svirepost na praznik Pashe jedemo maces. Kralj Aman je isto tako hteo da istrebi Jevreje. Njegova moć je prošla, mi smo ostali i kao uspomenu na njegovu svirepost na praznik Purima jedemo purimski kolač. Pa se sad mislim... šta li ćemo jesti kao uspomenu na vas.
Prekardašio je "Ošišani jež" i u jednoj svojoj rubrici "Tablica valuta" u kojoj je dao ovakvo tumačenje: "RUSIJA - červonjec". Prevedeno na našu valutu to je pasoš za Sremsku Mitrovicu (robijašnica).
