Filmski žurnali - jugoslovenski prozor u svet (1): Preteča TV dnevnika
Filmski žurnali, naročita vrsta dokumentarnog filma pravljena da bi informisala publiku o aktuelnim događajima, u prvoj polovini 20. veka bili su popularni u celom svetu. Dok još nije bilo televizije, u mnogim zemljama filmske novosti snimale su se i prikazivale po bioskopskim dvoranama.
Žurnali su dakle, predstavljali svojevrsnu preteču vesti i TV dnevnika. Prikazivali su se pre celovečernjeg filma. Kada bi počelo prikazivanje žurnala, gledaoci više nisu mogli da ulaze u salu, nego su morali da sačekaju kratku pauzu do glavnog filma. Zato se trčalo u bioskop da se ne zakasni na žurnal.
Albanci na prvom mestu
Prve "Filmske novosti" imale su jasne programske direktive, a jedan od njegovih prioriteta su, na primer, bili Albanija i favorizacija kosovskih Albanaca. Već 1946. upućene su na teren dve stalne ekipe. Vodili su ih Ljubomir Ivković i Milorad Marković, a drugi snimatelji, novinari i reditelji slali su se u Albaniju i na Kosmet prema potrebi.
Na sam dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra 1944. godine, u Jugoslaviji su osnovane "Filmske novosti" kao naročita informativna sekcija pri odeljenju Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Nove vlasti su morale da vode računa o svemu, a naročito da građanstvo bude obavešteno na odgovarajući način.
Radilo se brzo, a vesti su se oblikovale prema zahtevima Partije. U julu 1945. godine, proizvodnju filmskih novosti preuzelo je novoosnovano filmsko preduzeće FNRJ, da bi godinu dana kasnije "Filmske novosti" postale posebno, savezno odeljenje za proizvodnju filmova Zvezda film, sa sedištem u Beogradu i predstavništvima u svakoj od šest republika. Tek 1955. godine "Filmske novosti" su postale samostalna ustanova, mimo direktne nadležnosti Vlade.
Žurnal je zamišljan kao informativni nedeljnik, koji je govorio o najznačajnijim političkim, privrednim, kulturnim, turističkim, sportskim i drugim događajima u Jugoslaviji i na planeti.
Naravno, prema izboru proverenih urednika. I pored snažnog ideološkog pečata, bio je to pravi "prozor u svet", pa je dosta Jugoslovena odlazilo u bioskop svake svake nedelje, samo da ne bi propustili neki broj "Filmskih novosti". Žurnal je trajao desetak minuta. Umeo je toliko da obuzme pažnju publike da se često posle završene bioskopske predstave više govorilo o onome što je viđeno u njemu, nego o samom filmu.
Danas je uvreženo mišljenje da su filmski žurnali imali isključivi zadatak da informišu građane o svim važnijim aktivnostima predsednika Josipa Broza Tita i visokih državnih funkcionera. To je bilo samo delimično tačno. Malobrojna grupa snimatelja, reditelja, rasvetljivača i vozača putovala je s kraja na kraj Jugoslavije kako bi zabeležila sve ono što je zanimljivo ne samo iz privrednog razvoja i rada Partije, nego iz svih ljudskih delatnosti, samo što su one dolazile na red posle priloga o maršalu.
