Srpske princeze kroz istoriju (11): Dobročinstva kneginje Jelene
Kada je 1917. godine izbila Oktobarska revolucija u Rusiji, ruski car Nikolaj Drugi je abdicirao, a veliki knez Ivan Konstantinovič Romanov i njegova supruga Jelena, kći srpskog kralja Petra Karađorđevića, odmah su uhapšeni. Iz kazamata u Parmu boljševici su ih poslali u progonstvo, najpre u Kirov, zatim u Jekaterinburg i najzad u Alapajvesk.
Jelena je čudom uspela je da izbegne sudbinu svog muža kneza Ivana i njegove mlađe braće koje su boljševici, zajedno sa ostalim članovima carske porodice, žive bacili u rudnik u Alapajevsku.
Malo je poznato da je Jelena Petrovna učinila sve što je bilo u njenoj moći da iz Rusije izvede i sve koji su je verno služili, od sobarice Johane, do S. N. Smirnova, upravnika njenog dvora, koga je uspela i da oslobodi iz zatvora, vele ruski izvori.
Jelena Petrovna Romanov nikada se nije pomirila sa smrću voljenog muža. Prebačena je u Kremlj, da bi 1919. dobila dozvolu da otputuje za Švedsku. Otuda se preselila sa decom u Francusku, u Nicu, gde je ostala do kraja života. Nije se udavala.
Decu je odgajala prodajom svoje srpske imovine. Pomagala je i deci svoje zaove, kneginje Tatjane Konstantinovne. Živela je povučeno i održavala veze samo sa najbližima.
Ipak, ni posle svih muka, kneginja Jelena Petrovna Romanov nije prekidala veze sa otadžbinom Srbijom, gde je imala prijatelje.
Bila je pokrovitelj ruskih prihvatilišta, škola, naučnih ustanova, društvenih organizacija koje su se osnivale širom njene otadžbine, Srbije, posle osnivanja Sovjetskog Saveza, iz koga su izbegli mnogi neprijatelji novog, boljševičkog režima.
Pomagala je brojnim posetiocima, dajući sopstveni novac, koji joj je pripadao kao srpskoj princezi. To je činila sve dok je imala mogućnosti. Tako je ova Srpkinja, kao Ruskinja, osvetlala obraz i Srbiji i carskoj Rusiji, kažu ruski istoričari.
Srpske princeze kroz istoriju:
(2) Vladarke hrvatskog i bosanskog dvora
(5) Sultanija Mara pomaže otadžbini
(7) Crnogorka nesuđena ruska carica
(8) Italijanski kralj crnogorski zet
Srpska kneginja je ruskom velikom knezu Ivanu Konstantinoviču Romanovu na početku Prvog svetskog rata rodila dvoje dece, Jekatarinu i Vsevoloda. U vreme Oktobarske revolucije, u kojoj su boljševici pogubili carsku porodicu Romanov, kneginja Jelena se, preobučena u milosrdnu sestru, sa decom probila do srpskog poslanstva i tako spasla. Poslanik Spalajković ih je potom prebacio u Švedsku i Francusku. U Kanu je 1945. godine preživela progon porodice Karađorđević i umrla 1962, ne videvši svoju Srbiju.
Briga o srpskim izbeglicama
Kneginja Jelena je prvih godina Velikog rata najpre lično, u samoj Srbiji, opremila vojnu bolnicu, a potom je, po povratku u Petrograd, poslala na srpski front još jednu. U svom Mermernom dvorcu otvorila je skladište bolničkog materijala. Bila je pokrovitelj jednog od petrogradskih prihvatilišta za beskućnike, a starala se i o izbeglim Srbima. Po naređenju kralja Petra, početkom 1917. godine je posetila mesta na jugu Rusije gde je bilo najviše srpskih izbeglica i učinila sve da im ublaži sudbinu.
