Dobrotvoru dali ćorsokak
Najveći doprinos Milan Kujundžić Aberdar dao je pošto je 1866. postavljen za ministra prosvete. Uveo je predškolski rad sa decom, osnovao devojačke škole i zanatlijske radionice, doterao gimnaziju na osam razreda, unapredio Bogosloviju u višu školu.
Iako su neke promene koje je uveo u obrazovanje bile zaista revolucionarne za njegovo vreme, njegovi savremenici su smatrali da se Aberdar isticao u svim oblastima društva, ali da ni jednoj nije zablistao.
Za njega je Branislav Petronijević, poznati profesor filozofije i akademik, rekao da je bio "čovek velikog obrazovanja i nesumnjivog talenta iako nije ni izdaleka dao ono što je mogao dati".
Milan Kujundžić Aberdar umro je 1893. ostavivši Srpskoj kraljevskoj akademiji svoju najvredniju imovinu, letnjikovac Zvezdu na Topčiderskom brdu. Zahvaljujući sporu koji je, polažući pravo na nasledstvo, pokrenula dalja rodbina protiv Akademije, letnjikovac je usled nebrige propao, ali se tokom godina zemljištu uvećala vrednost.
Spor je dobila Akademija, a njen predsednik Stojan Novaković je 1910. godine uputio molbu Ministarstvu prosvete i crkvenih dela da joj od ministra privrede izradi dozvolu za prodaju Zvezde.
Državni savet Kraljevine Srbije je tek 1913. doneo odluku da Akademija može da proda letnjikovac i od novca stvori Fond Milana Kujundžića - Aberdara. Vrednost tako dobijenih prihoda bila je dovoljna da počne da se ispunjava svrha zaveštanja - nagrađivanje radova u izdanjima Akademije.
Međutim, Aberdarova zadužbina počela je da radi tek 1931. godine pošto su njeni fondovi, koji su do Prvog svetskog rata obračunavani u zlatnim dinarima, prevedeni u srebrne. Vrednost joj je tada bila gotovo 800.000 dinara u srebru sa godišnjim prihodom od 45.000 dinara, takođe u srebru.
Sa početkom Drugog svetskog rata prekinut je celokupan rad Srpske kraljevske akademije, koja je 1942. i od okupatorske feldkomandature dobila akt s porukom da Akademiji "do daljeg nije dozvoljeno aktiviranje". Po završetku rata, zadužbinski fond je nestao, kao i uspomena na Aberdara. U Beogradu se danas po njemu naziva samo ćorsokak iza zgrade Radio-televizije Srbije.
Napredna porodica
Jovan Kujunčić se ženio četiri puta. Pored sina Milana imao je dve kćeri, Jelenu, udatu za Stojana Novakovića i Nerandžu, suprugu generala Vladimira Ugričića. Najmlađi sin starog Jovana postao je čuveni beogradski lekar Voja Kujundžić, koji je prvi u Srbiji uveo i propagirao kremaciju kao moderan vid sahranjivanja. Sva deca su naginjala peru, osim "generalice". O njoj su se pesme pisale i pevale. Nerandža je bila jedna od najlepših Beograđanki, koja je svoju lepotu rado isticala raskošnom odećom. Zato ju je čaršija pominjala u stihovima "Gospa Nera s dvanaest karnera".
