Prvi narodnjak ostavio poeziju u testamentu
Na početku političke karijere Milan Kujundžić Aberdar pripadao je omladinskoj levici. Sarađivao je u ženevskoj "Slobodi" Vladimira Jovanovića i u Kaljevićevoj "Srbiji" sa kojima je kasnije došao u sukob.
Postao je član Narodnjačke stranke odmah po njenom osnivanju, što mu je utrlo put do visokih mesta u državnoj upravi. Tek 1873. vratio se na katedru za filozofiju Velike škole, a već naredne godine postao je i prvi sekretar Narodne skupštine Srbije.
Počeli su srpsko-turski ratovi. Milan Kujundžić je odmah obukao uniformu i preuzeo komandu nad baterijom. Rat se završio 1878. Berlinskim kongresom na kome je njegova otadžbina dobila nezavisnost, a Aberdar nije mirovao, ni u politici ni u nauci. Bio je potpredsednik, pa predsednik Narodne skupštine, a u međuvremenu i poslanik Kraljevine Srbije u Rimu.
Osnivač SANU
Milan Kujundžić Aberdar se po povratku iz srpsko-turskog rata prihvatio izrade i donošenja Zakona o Srpskoj kraljevskoj akademiji koja se spojila sa Srpskim učenim društvom, i bila preteča današnjoj Srpskoj akademiji nauka i i umetnosti. Zbog tog doprinosa ušao je u upravu nove institucije, a redovni član Akademije je postao osam godina kasnije.
Zbog bolesti je Milan Kujundžić rano penzionisan. Osećajući da mu nije preostalo mnogo vremena, napisao je testament 1891, najpoetičniji koji se u to doba mogao videti, a glasi:
"Sunce moga veka već se kloni zapadu. I stanje moje već i državom je oglašeno kao stanje mira. Ja mogu dakle mirnom savešću da već zaključim svoj račun o sudbini stvarne tekovine svoje. To ne smeta mojoj neodoljivoj želji i nameri da račune moralne tekovine svoje zaključujem dok sam živ. Milujući život, milo mi je da naredim, kako će i onda, kad večno zaspim, da se čini sa onim što se u društvu misli zove da je moje. Ja imam samo jedan pravi amanet, jednu malu želju, koja i mojim dragim prijateljima u srcu je, a to je: da u čovečanstvu napreduje moj srpski narod koga sam jako voleo. Jedina bi moja molba bila da mi se oprosti ako nisam učinio onoliko koliko sam želeo. O onome, koje ne dolazi u javno, ni u zakonski okvir, ja želim da obeležim oblike i granice svojim zakonitim zaveštanjem."
