Neposlušni profesor Velike škole
Milan Kujundžić Aberdar rođen je 1842. u Beogradu kao Janićije.
Kada se zamomčio, ime je prema tadašnjim običajima "posrbio", baš kao što je to učinio njegov zet i veliki prijatelj, čuveni srpski istoričar i političar Stojan Novaković, koji se ranije zvao Kosta. Kujundžići su bili porodica velikog građanskog ugleda i obrazovanja. Živeli su od stanova za izdavanje i velikog imanja u srcu Beograda, pa je Milan upisan u prestižnu nemačku gimnaziju u Pančevu.
Ali, preosetljivi dečak toliko je "kukao i plakao za kućom", kako je kasnije sam pričao, da je - oboleo! Otac je morao da ga vrati u Beograd. Po velikoj maturi, mladi Kujundžić je 1859. upisao prava na Liceju. Ali, miran studentski život je tri godine kasnije prekinulo tursko bombardovanje Beograda.
Milan je odmah napustio učionicu i pridružio se srpskoj vojsci, doguravši do čina konjičkog desetara. Da bi sačuvala studentsku omladinu, srpska vlada je počela da dodeljuje stipendije za školovanje u inostranstvu. Među pitomcima se našao se i Milan Kujundžić.
Studirao je filozofske nauke u Beču, Minhenu i Parizu, a u Srbiju se vratio 1866. sa diplomom Oksfordskog univerziteta i znanjem nekoliko svetskih jezika. Odmah je dobio službu u Ministarstvu prosvete. Već sledeće godine preuzeo je katedru filozofije na Velikoj školi, bivšem Liceju. U to vreme je primljen i za člana Srpskog učenog društva, preteče Akademije nauka. Međutim, nabujali politički život u Srbiji nije ostavio ravnodušnim mnoge intelektualce, pa tako ni profesora Kujundžića. Ali, to nije moglo da prođe bez posledica. Izbačen je iz Velike škole zato što je na skupštinskim izborima 1867. glasao za kandidata koga je policija zabranila.
Na opšte iznenađenje, Namesništvo koje je vladalo posle pogibije kneza Mihaila postavilo ga je 1868. za sekretara Ministarstva unutrašnjih dela. Ali, kancelarijski posao nije odgovarao Aberdarovom buntovnom duhu. Odbacio je službu i preuzeo uredništvo omladinskog lista "Mlada Srbadija". Godinama je radio i kao recenzent u časopisima "Vila", "Mlada Srbadija", "Godišnjica" i "Glasnik Srpskog učenog društva".
Nadimak po vrsti topa
Profesor Milan Kujundžić je jedno vreme bio najpoznatiji kao pesnik i pripovedač. Napisao je nekoliko zbirki pesama, među kojima i "Aberdar", reč koja označava vrstu topa, a prema kojoj je uzeo nadimak. Glavnina njegove poezije su poklici omladini da se digne na oružje protiv narodnih ugnjetača, ali je Aberdar na vreme uvideo da mu je poezija osrednja, pa se okrenuo prosveti, nauci i politici. Važio je za dobrog govornika, a postao je i jedan od petorice odbornika Ujedinjene omladine srpske.
