Prosvetna misija
Simi Andrejeviću Igumanovu je konačno, posle mnogih uspona i padova, odlično krenuo posao sa preradom i trgovinom duvanom, prvo u Carigradu, a zatim i u Rusiji, u Odesi i Kijevu, na kraju i u Beogradu.
Sav predan pravoslavlju, darivao je crkve, manastire, sirotišta, škole, domove učenika, pevačka društva, a naročito je pomagao bolesne i nemoćne, i stipendirao đake. U tuzi za sinom Manojlom koji je umro 1865. godine, Igumanov je "usinio svu omladinu svog kraja".
Osnovao je zadužbinu kojoj je zaveštao sva dobra koja je dugogodišnjim radom i štednjom stvorio. Tako će Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca postati jedna od najplodonosnijih ustanova te vrste u srpskom narodu. Testamentom je odredio da Zadužbinom uvek upravlja patrijarh SPC. Godine 1871. osnovao je i Pravoslavnu srpsku bogosloviju u Prizrenu.
To je bio ogroman događaj, ne samo za još neoslobođene Srbe u tadašnjoj Turskoj, nego i za ceo srpski rod. Zadatak Bogoslovije je zapisan u Projektu njenog ustrojstva "da sprema mladiće srpske narodnosti, a pravoslavne vere u Otomanskoj imperiji za narodne sveštenike i učitelje".
Zadužbina je imala sedište u Beogradu, odakle je njen odbor preko Ministarstva inostranih dela finansirao celu kulturno-prosvetnu misiju na Kosovu i u Makedoniji, od školovanja u Beogradu do plata za učitelje, podizanja škola i stipendiranja đaka. Sima Andrejević Igumanov je umro 1883. godine. Ali, tek je više od pola veka kasnije njegova fondacija uspela da podigne palatu sa njegovim imenom u centru Beograda, kod Terazija.
Igumanova palata je postala glavni izvor Fonda za dobrotvorne akcije. Njenim iznajmljivanjem konačno je osigurano finansiranje škole u Prizrenu. Zaslugom patrijarha Pavla zadužbina je 1991. godine obnovila rad. Prizrenska bogoslovija je posle 1999. godine izmeštena u Niš, odakle je tek poslednjih godina vraćena i obnovljena.
Učitelji i sveštenici
Prizrenska bogoslovija je školovala više učitelja nego sveštenika, ali je dala i dosta vladika, kao i trojicu srpskih patrijarha: Varnavu, Gavrila i Pavla. Prva dvojica su bili njeni učenici, a treći profesor. "Kada sam još kao student Bogoslovskog fakulteta u Beogradu prolazio pored velikog zdanja na Terazijama, na čijem zidu krupnim slovima piše Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca, divio sam se toj velelepnoj građevini i njenom zadužbinaru. Tada ni slutio nisam da ću već za petnaestak godina biti profesor Bogoslovije u Prizrenu, koju je takođe osnovao i podigao Sima Andrejević Igumanov", zapisao je patrijarh Pavle.
