Aga i igumanov brat
Beogradu je jednu od najimpozantnijih građevina ostavio Sima Andrejević Igumanov. Rođen je 1804. u Prizrenu, kada je buknuo Prvi srpski ustanak.
Njegov otac Andrija bio je bogataš i veliki rodoljub koji je, kupujući oružje za ustanike, potpuno propao u poslovima.
Četiri sina je ostavio bez ičega. Zato je najmlađi, Sima, dat na odgajanje manastiru Sveti Marko kod Prizrena, gde je njegov najstariji brat Aksentije bio iguman. Sima je u manastiru naučio da čita i piše, a pošto su ga po bratu već zvali Sima igumanov, i zvanično je uzeo nadimak za prezime. Sima je celog života pomagao manastir, a pred kraj života u testament je stavio i poslednju želju, da bude sahranjen kraj manastirske crkve, u grobnici koju je još za života podigao.
Aksentije Andrejević je svog najmlađeg sina poslao na zanat u prizrensku fabriku burmuta, duvana za šmrkanje. Tu je Sima dobio i prvi posao, a ubrzo je postao i ortak vlasniku. Kada su Turci fabriku srušili, mladi Prizrenac je otišao u Aleksinac, gde je pokušao da otvori novu fabriku burmuta, ali je propao.
Odatle se preselio u Makedoniju i od tamošnjeg paše uzeo u zakup bare i jezera kod Bitolja da bi otpočeo trgovinu pijavicama! Skupljao ih je i prevozio do Beograda, gde ih je preuzimao francuski partner i prodavao po celoj Evropi. Pijavice su bile na ceni i posao je cvetao toliko da mu je turski paša oduzeo jednu isporuku kako bi je lično prodao. Iz ove otimačine rodila se duga i skupa parnica posle koje je Sima, koji se preselio u Carigrad, ostao bez prebijene pare. Ruski konzul mu je dao 1.000 rubalja da bi preživeo. Uz to, paša je uredio da Simu bace u tamnicu, u kojoj je proveo pet meseci sve dok nije paši prepustio posao s pijavicama. Ipak, sudbina mu ni u tamnici nije okrenula leđa, tu je Sima zatekao jednog prizrenskog agu, Turčina, inače dobrog prijatelja svog brata igumana.
Po izlasku na slobodu, brinuo je o agi, posećivao ga i donosio mu hranu, a aga mu je poverio novac koji je krio, da ga upotrebi kao kapital u trgovini, uz uslov da mu vrati sa delom zarade, ili, ako ga pogube, da novac da njegovoj porodici u Prizrenu. Sima je održao reč, do kraja života se brinuo o aginoj porodici i izdržavao ih, a aginoj kćeri je prilikom udaje dao bogat miraz.
Junačko koleno
Dva starija brata Sime Andrejevića istakli su se kao ustanički junaci. Sve do sloma 1813. godine borili su se uz Karađorđa. Kraguj je stekao čin kapetana, a o Petrovim zaslugama govori potvrda koju mu je lično napisao vožd.
