U Beograd sa 30 para
Uoči Prvog srpskog ustanka 1804, u Kolarima kod Beograda rođen je Ilija Milosavljević, jedan od najvećih srpskih privrednika i dobrotvora.
Njegov otac Milosav je već u prvim ustaničkim danima ostavio svoj abadžijski zanat i pošao sa Karađorđem na Osmanlije, ostavljajući ženi Jovanki da brine o četvoro dece. A kada je ustanak propao, Milosavljevići su morali da beže i obreli su se u ugarskoj Crepaji. Ilija još nije bio punoletan kada je 1814. ponovo prešao Dunav da bi stigao u Beograd, tragajući za bilo kakvim poslom.
U džepu je imao svega 30 para! Potom je prešao kod rođaka u Pančevo, a ovaj ga je prosledio u Vršac da uči trgovački zanat. Tri godine kasnije, vratio se Ilija u Beograd i zaposlio kod Milutina Radovanovića, vodećeg trgovca u čaršiji.
Tu se zagledao u gazdinu kćer Sinđeliju i ubrzo sa njom venčao. Mladi par se nastanio na Zereku, današnjem Dorćolu, gde je Ilija otvorio svoj prvi dućan. Još tada je dodao svom prezimenu i čuveno Kolarac, u sećanje na rodno selo.
Ono mu je, izgleda, donelo sreću. Celu narednu deceniju mladi i vredni trgovac mogao je da se pohvali samo uspesima. Ipak, u jednom trenutku je ušao u sukob s jednim, a zapravo najvećim i najbogatijim trgovcem u Srbiji. Bio je to knez Miloš Obrenović. Iz straha od njega, Ilija Kolarac se preselio u Pančevo.
Tamo je počeo da trguje hranom i svinjama, i to mu je donelo prvo pravo bogatstvo. Sa ortacima Đorđem Jovanovićem i Đorđem Vajfertom proširio je poslove do Pešte i Beča. Oko polovine 19. veka stekao je austrijsko državljanstvo i postao savetnik pančevačkog Magistrata.
Dok su mu poslovi cvetali, Ilija Kolarac je u porodičnom životu doživljavao najveću tragediju. Njegova devet godina mlađa žena Sinđelija, kojom se 1827. godine oženio, bila je izuzetna žena, baš kao i on, sposobna za trgovinu. Sinđelija i Ilija nisu imali dece, ali su imali srećan brak, pun ljubavi i razumevanja. Ipak, Sinđa se teško razbolela i na očaj svog muža umrla 1855. godine u Pešti. Sa njenim sandukom Kolarac je stigao u Beograd, da je sahrani u otadžbini. Posle smrti svoje žene Ilija je svima je govorio da je za njega sve gotovo i da je izgubio razlog da živi.
Knjige za ženu
Sinđelija Milosavljević je ravnopravno sa Ilijom vodila njihov dućan na Dorćolu. Kolarac je izuzetno poštovao svoju suprugu, bio je pažljiv prema njoj. Uvek je pored svog imena pisao i njeno, kada je naručivao knjige za sebe, naručivao ih je i za nju. Ovakvi bračni odnosi su u Srbiji polovinom 19. veka bili izuzetak.
