Uzidani ljudi
Pre gradnje nove kuće srpski seljak proriče hoće li mesto za gradnju koje je izabrao biti srećno. Gradilište se smatra srećnim ako je nivo u čaši crnog vina ili u posudi punoj svežeg pšeničnog brašna koju je seljak postavio prethodne večeri, izjutra ostao isti, ili ako se ispod svakoga od četiri kamena postavljena na planirane uglove kuće sledećega dana pronađu naseljeni insekti, živa bića. U Šumadiji se srećnim smatra i mesto na kojem uspevaju stabla šljive, ili ono koje je stado ovaca odabralo za noćni počinak.
Svaka novogradnja zahteva prinošenje žrtve. Postoje brojna predanja o uzidanim ljudima u stare mostove i kule. Koliko je to verovanje ostalo živo do današnjih vremena vidi se iz podatka da su 1928. godine putnici nekog žutog automobila u blizini Smedereva bili optuženi za otimanje dece koja su, navodno, trebalo da budu uzidana u veliki most od Beograda prema Pančevu, zvan Most kralja Petra Drugog, koji su tada gradili Nemci.
U stara vremena pri gradnji nove kuće seljaci su iznad kamena temeljca klali jagnje ili petla kao kurban, što na turskom jeziku znači "žrtva". Glava životinje se uzida, a meso pojede. Hršćanski oblik žrtve gradnji je polivanje kamena temeljca blagoslovenom vodom. Takva žrtva stavlja kuću i njene stanare pod zaštitu Boga i obezbeđuje sreću i zdravlje. Žrtve su kao magijska sredstva trebalo i da odvrate zlo i donesu sreću. Mnogi i danas veruju da građevinari rado uzidaju senku čoveka u prolazu, kako bi se zdanju podarila čvrstoća.
Posebno se proslavljalo postavljanje krova na kuću. Dakle, kad je krovište postavljeno, zanatlije i neimari dobijaju na dar peškire, košulje, čarape, koje uz glasnu pohvalu vezuju na zelenu granu i učvršćuju na krov. Često takve darove donose i komšije. Domaćin se brine o obilnom jelu i i piću, koje se u bogatijim kućama pretvara u pravu gozbu.