Uzidani ljudi

Svaka novogradnja zahteva prinošenje žrtve. Postoje brojna predanja o uzidanim ljudima u stare mostove i kule. Koliko je to verovanje ostalo živo do današnjih vremena vidi se iz podatka da su 1928. godine putnici nekog žutog automobila u blizini Smedereva bili optuženi za otimanje dece koja su, navodno, trebalo da budu uzidana u veliki most od Beograda prema Pančevu, zvan Most kralja Petra Drugog, koji su tada gradili Nemci.

U stara vremena pri gradnji nove kuće seljaci su iznad kamena temeljca klali jagnje ili petla kao kurban, što na turskom jeziku znači "žrtva". Glava životinje se uzida, a meso pojede. Hršćanski oblik žrtve gradnji je polivanje kamena temeljca blagoslovenom vodom. Takva žrtva stavlja kuću i njene stanare pod zaštitu Boga i obezbeđuje sreću i zdravlje. Žrtve su kao magijska sredstva trebalo i da odvrate zlo i donesu sreću. Mnogi i danas veruju da građevinari rado uzidaju senku čoveka u prolazu, kako bi se zdanju podarila čvrstoća.

Posebno se proslavljalo postavljanje krova na kuću. Dakle, kad je krovište postavljeno, zanatlije i neimari dobijaju na dar peškire, košulje, čarape, koje uz glasnu pohvalu vezuju na zelenu granu i učvršćuju na krov. Često takve darove donose i komšije. Domaćin se brine o obilnom jelu i i piću, koje se u bogatijim kućama pretvara u pravu gozbu.