Šuma usred prestonice

Čim je turski garnizon napustio Beograd, general Jovan Belimarković, koji je početkom 70-ih godina 19. veka bio ministar građevine, naumio je da pošumi pusto polje ispred tvrđave Kalemegdan.

Arhiva

Jovan Belimarković

 Namesnik Milivoje Petrović Blaznavac mu je rekao:

- Radi kako znaš, ali za to nema para!
General Belimarković je onda pozvao svoje vojnike, zaravnao teren, napravio staze, a iz Topčidera doneo lipe i zasadio ih. Ali, to se nikako nije dopalo beogradskim trgovcima.

Govorili su:

- Šta nam on tu sadi šumu pred nosom, nasred Beograd! U njoj će da se legu lopovi i dušmani koji će nam obijati dućane i magaze! U tom parku ima da se legu lopovi i ubice!

Praveći 1908. godine regulacioni plan Beograda, francuski arhitekta Kambon predložio je da se prostor Gornjeg i Donjeg grada pretvori u park. Predvideo je ružičnjake, vodoskoke, fontane, staze za šetnju. U projekt je uneo mnogo mašte i njegove zamisli su s izvesnim izmenama i ostvarene.

Kalemegdan je uredio arhitekta Milan Kapetanović, određene ideje dao je arhitekta Dimitrije Leko, a ceo posao zaokružila arhitekta Jelisaveta Načić.

Između dva svetska rata na Malom Kalemegdanu bila su izgrađena i veštačka jezera s mostićima, kojih danas više nema. Na svakom koraku šarenilo sve cveće, a sa bivše turske tvrđave pružao se odličan pogled na ušće Save u Dunav.

Nekada su ove reke bile veoma čiste.Između dva rata na savskoj obali nizala su se kupališta, njih desetak, sva na drvenim splavovima. Kupači su ostavljali stvari u kabinama na obali, i za to plaćali dnevni zakup. Prodavci su nudili bostan, sladoled iz kante, bozu i šećerleme. Ta tzv. otvorena kupatila na splavovima bila su privatna, a najomiljenije je bilo kupalište Trninić na obali Save.