Tražim provodadžiku

Preduzeće Crvena kula u Beogradu proizvodilo je i prodavalo svoja vina, a vlasnik Mozer reklamirao je svoje proizvode u stihu. Stihoklepci su se ređali, neki bi bili bolji od drugih, ali je vlasnik uvek bio zadovoljan, sve mu je lepo zvučalo. Na primer: "Vavilonska kula iz davnih vremena zbog nesloge puste nije završena. A Crvena kula stoji kao stena, jer svi složno hvale dobra vina njena." Ili: "Vinko Lozić od povoja voleo je vino piti, al na njemu morao je znak Crvene kule biti."

Arhiva

 

Ipak, sve to nije bilo ništa u poređenju sa tajnama života. A tada je stari Mozer, opraštajući se od ovog sveta, na samrtničkoj postelji poverio svojim sinovima i naslednicima: "Deco, da znate, ako vam ikad zatreba, vino se može praviti i od grožđa." Narod nikada nije saznao od čega je zapravo Crvena kula spravljala svoje vino.

Oglašavanje je bilo prilika i dovitljivim oglašivačima da bez po muke zgrnu novac čak i na prevaru. Recimo, dugo se pamtila reklama koja je glasila ovako: "Ćelavi muškarci! Ne budite predmet podsmeha!

Novi naučni pronalazak, brz rast na ćelavim mestima. Pošaljite nam još danas tri dlake iz vaše kose. Besplatno sva uputstva. Interkozma - Pariz." Iz Jugoslavije su put prestonice krenule gomile pisama. Nije trebalo dugo da se otkrije prevara. Ništa ni od instituta ni od leka za ćelavost, a narod se valjao od smeha. Naravno, oni koji nisu bili ćelavi.

Mali oglasi bili su puni bukovih cepanica, većih i manjih, sa čvorovima i bez, spakovanih i na gomili. Tražila se i radna snaga, kuvarice, pralje, švalje, a jedan nesrećnik, koji nikako nije mogao da se oženi i svije porodično gnezdo, zavapio je preko oglasa: "Tražim provodadžiku", i uputio zainteresovane na oglasno odeljenje lista "Politika".