Carska proklamacija
Na Vidovdan 1711, na Cetinjskom polju, vladika Danilo Petrović je svom narodu održao vatreni govor i pročitao proklamaciju Petra Prvog, koju je zapravo pisao carev dvorski savetnik, Srbin iz Hercegovine Sava Vladislavić. Proklamacija je stigla i do susednih srpskih krajeva.
Sava je verovao da će snažan ruski pokret na Balkanu izazvati ne samo brojne pobune u hrišćanskim zemljama, nego i da bi učešćem Srba u ratu protiv Turske na budućoj mirovnoj konferenciji, kojom su se rešavali raniji ratovi, moglo da se postavi i srpsko pitanje. Tada bi pobednička Rusija mogla da isposluje nezavisnost Srbije.
Ustanak je počeo napadom na Turke u Spužu, Onogoštu (Nikšić), Podgorici i Žabljaku. Ali, baš kada su ustanici bili nadomak da osvoje ove gradove, od cara Petra je iz Pruta u Galiciji stigla vest da je primoran da potpiše mir sa Turcima. Car je vladiki Danilu preporučio da se narodom povuče u brda, a u tom miru nije ni pomenuo Srbe i njihov ustanak.
Vladika Danilo je i takvim ishodom bio zadovoljan, uspeo je da spreči hercegovačke i albanske muslimane da u masama pođu protiv Rusije. Ali, u naredne tri godine sultan se žestoko osvetio Crnoj Gori razarajući kuće, terajući narod u ropstvo, a vladiku u Veneciju.
