Naši naučnici za večnost (2): Jugoslavija u nuklearnoj eri
U samo predvečerje Drugog svetskog rata evropski naučnici, među kojima je bio i Pavle Savić, došli su do otkrića nuklearne fisije. Uskoro će se videti da je to epohalno otkriće obeležilo vek. Međutim, po izbijanju rata Francuzi su srpskog naučnika proterali iz zemlje kao stranca, iako se prijavio kao dobrovoljac za front protiv nacista. On se vratio u Beograd na Medicinski fakultet, gde je postao profesor fizičke hemije na farmaceutskom odseku.
U toku rata Pavle Savić je bio rukovodilac za šifru Vrhovnog štaba NOV, potpredsednik Avnoja i član Vojne misije NOVJ u Moskvi.
Pošto je rat završen bacanjem atomskih bombi na Japan 1945. godine, nove vlasti u tek oslobođenoj Jugoslaviji opredelile su se za osnivanje Instituta za nuklearne nauke u Vinči kraj Beograda, vođeni saznanjima da je ta silna energija jeftina i gotovo neiscrpna.
Upravo to je bilo potrebno zemlji koja je iz rata izašla sa velikim brojem žrtava, porušena i još siromašnija nego četrdesetih godina.
Vlada FNRJ je u januaru 1948. donela uredbu o gradnji nuklearnog instituta. Bilo je potrebno mnogo hrabrosti za takvu odluku u zemlji koja nije imala ni naučni kadar ni veze sa svetskim centrima.
Jedini naučnik kome je mogao da se poveri taj zadatak bio je profesor fizičke hemije na Beogradskom univerzitetu Pavle Savić. On je još u partizanskoj uniformi poslat u Moskvu kao član Titove vojne misije. Pavle Savić je opisao svoj susret sa vrhovnim komandantom.
- Godine 1946. Tito je dolazio u Moskvu. Poznati sovjetski naučnik Kapica želeo je po svaku cenu da upozna predsednika Tita, jer ga je veoma poštovao kao jedinog saveznika u porobljenoj Evropi. U isto vreme Tito je izrazio želju svojim domaćinima da vidi njihov Institut. U Institutu Tito se upoznao sa Kapicom i obišao njegove laboratorije. U jednom trenutku prišao mi je i rekao: "Dođi ti u zemlju da mi gradimo naš institut." Tako je u Moskvi pala odluka da i FNRJ gradi svoj nuklearni centar - pričao je kasnije osnivač i prvi direktor Vinče.
Ubrzo se vratio iz Moskve, a sledeće godine Tito je lično izabrao Vinču za izgradnju instituta posvećenog nuklearnoj nauci. Tako je selo kod Beograda na prostoru od oko 60 hektara ubrzo postalo veliko gradilište. Livade, voćnjaci, vinogradi su eksproprisani da bi se podigle laboratorije, radionice, upravne i stambene zgrade. Rađao se prvi pravi naučni grad.
Od osnivača i graditelja zahtevalo se da Institut u Vinči stane rame uz rame sa sličnima u razvijenim zemljama. Ubrzo je u Vinči posao dobilo blizu 1.500 naučnika, istraživača i drugih stručnjaka. Pavle Savić je postao i predsednik Privrednog saveta Srbije i član Saveta federacije. Deset godina vodio je Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Poznanici su ga zapamtili i kao ljubitelja lova i veselja. Poslednji naučni rad objavio je u 85. godini, nekoliko meseci pred smrt. Umro je 1994. godine u Beogradu.
Prva partizanska stanica
Uoči rata Pavle Savić je postao član Komunističke partije Jugoslavije. Tada je po nalogu šefa partije Josipa Broza Tita instalirao radio-stanicu za vezu s Moskvom. Ali, zgrada u kojoj se ona nalazila srušena je u aprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine. Nešto kasnije Savić je instalirao novu, i to je bila prva partizanska radio-stanica.
