Šveđanka izdala srpskog maratonca
Koliko je Srbiji značilo to što će učestvovati na Olimpijadi u Stokholmu, makar i sa samo dva takmičara, svedoči i članak "Ugled Srbije", objavljen u beogradskom listu "Tribuna" 1912.
godine, u kojem stoji i ovo: "Radujmo se što se našlo ljudi koji će voditi računa o tome da se i Srbija pojavi u kolu kulturnih nacija - da se njen barjak zaleprša na švedskom tlu". Zvanično se vodi da je mladi sprinter Dušan Milošević u trci na 100 metara osvojio treće mesto, dok je maratonac Dragutin Tomašević stazu istrčao za dva sata i 37 minuta i zaostajao je za pobednikom 11 minuta i 54 sekunde. Od prijavljena 92 maratonca u Stokholmu, 1. jula 1912. startovalo ih je 62. O tome je Svetomir Đukić, vođa srpskog tima, izvestio Ministarstvo prosvete i crkvenih dela: "Naš trkač Tomašević je došao 37. i izdržao celu stazu.
Brži od voza
Maratonac Dragutin Tomašević se jednom prilikom trkao sa vozom i - pobedio! Bilo je to 1909. godine kada je pretrčao oko 40 km na trasi od Požarevca do Petrovca na Mlavi, na kojoj je išao i voz "Ćira". Na stanicu je stigao pre njega.
Od Rusa, Talijana, Čileanaca, Austrijanaca , Portugalaca, Finaca, Danaca, Japanaca, nijedan nije izdržao celu stazu. Sem toga, veći broj Šveđana, Francuza, a osobito Austrijanaca, takođe su popadali uz put. Prema tome, jasno je da je naš trkač bio jedan od boljih". A Dušan Milošević, drugi srpski olimpijac u Stokholmu je mnogo kasnije pričao da je
Tomašević pričao kako su ga "neki pred Stokholmom svukli u jarak i držali dok ne prođu njihovi favoriti". Zapravo, prema pričama koje su već postale legende, sve je počelo dan uoči trke, kada je Tomašević trenirao u pratnji jedne Šveđanke, koja se vozila na biciklu, a koju su za pratioca odredili organizatori. Navodno je ona obavestila svoje sunarodnike koliko je Srbin brz, pa su konkurenti pokušali da ga otruju tokom večere. To je, međutim, sprečila jedna servirka u menzi tako što je namerno prevrnula čorbu namenjenu srpskom trkaču. Svedoci vele da su mu neka sumnjiva trojica ipak napravila zasedu i oborila ga u jarak. Naš olimpijac je, sa sve povređenom desnom nogom, uspeo da se pridigne i nastavi trku.
Dragutin Tomašević je posle Olimpijade u Švedskoj već krenuo da se priprema za sledeću, koja je bila zakazana za 1916. godinu u Berlinu. Dragutin je poginuo u jesen 1915. posle bitke sa Austrougarima kod Požarevca. Imao je 25. godina. Sahranjen je u rodnoj Bistrici, u porodičnoj grobnici, zajedno sa svim svojim sportskim trofejima. Rodbina mu je podigla spomen-česmu, a na Tomaševićevom grobu piše da su ga "sahranili njegova majka i njegova hrabrost".
