Božja voda
Gotovo da nema područja u Srbiji koje ne nosi naziv "svetog mesta", bilo da je reč o crkvi i manastiru, svetom drvetu, izvoru vode, poprištu neke bitke, mestu stradanja ili mestu na kome je boravio ili tuda prošao neki sveti čovek.
Poštovanje svetih mesta opstalo je do danas, a naročito poštovanje srpski narod ima prema tzv. svetim vodama.
U paganskom slovenskom verovanju voda je bila božanstvo samo po sebi. U hrišćanstvu joj je uloga izmenjena, pa se smatrala jednim od tri lica kroz koje se hrišćanski bog javlja. Ovo verovanje potiče od činjenice da je u reci Jordan kršten Isus Hrist, i od tog vremena do danas čin krštenja odvija se u vodi, ili prskanjem svetom vodom. Zato je sveta voda, posle pričešća, najveća hrišćanska svetinja. Sveta voda je ta za koju se smatra da verniku daje snagu da odoleva iskušenjima i pomaže da pobedi zlo u sebi i oko sebe.
Od svih svetih voda Srbi najviše poštuju Bogojavljensku vodicu, koja se osvećuje na dan kada se Bog otac javio sa neba posle Hristovog krštenja i poslao mu Svetog duha u obliku goluba. Taj događaj, kada se Sveta trojica, Otac, Sin i Sveti Duh javila na jednom mestu, smatra se posle vaskrsenja Isusovog najvažnijim izrazom božjeg prisustva i moći.
Pomoć u svakoj bolesti
Veruje se da sveta voda osveštana na Bogojavljenje godinama ostaje sveža i lekovita. Običaj je da se ova voda čuva tokom cele godine da bi pomagala u svakoj bolesti. Njome se leči strah male dece od noći, ili kada čoveku naglo pozli, ili kada ne može da podnosi bolove. Na dan Bogojavljenja dozvoljava se da se tom vodicom poprskaju sve odaje u kući i ukućani, ali u drugim danima ova sveta voda može samo da se pije u bolesti. Bogojavljenskom vodom mogu se osvežiti i zdravi ljudi na sam praznik, a u toku godine ako žele, samo je potrebno da pre toga nekoliko dana poste. Kod srpskog naroda rašireno je i verovanje da svaka voda zahvaćena na Bogojavljenje ima neobična svojstva. Neki vernici, koji ne uspeju da odu u crkvu po svetu vodicu, jednostavno zahvate tog jutra običnu pitku vodu.
Verovanje da je voda jedan od načina na koji se božija blagodat izliva na ljude uticalo je da se mnogi izvori, a njima Srbija obiluje, proglase svetim mestima. Lekovitost se povezuje sa prisustvom sveca na određenom mestu, javljanjem Bogorodice, podizanjem crkve ili manastira na tom mestu. Tako se u blizini Niša nalazi manastir Đunis, posvećen Pokrovu Bogorodice . Ovde se, prema predanju, krajem 19. veka Bogorodica javila jednoj devojčici, osveštala izvor i rekla da će ta voda pomagati mnogima.
