Pesma zlatnih zvona
Manastir Uspenja Presvete Bogorodice, sa starim imenom Zidine, nalazi se kod današnjeg Svilajnca i pripada Moravskoj Svetoj gori. Pominje se još u doba despota Stefana Lazarevića, a gradio ga je oko 1402. godine despotov vojvoda Radoslav Radoš Mihaljević, slavni Oblačić Rade iz epskih pesama. Predanje kaže da je Zidine bio jedan od najvećih i najbogatijih u svoje doba. Imao je, pričalo se, zlatna zvona, a u njemu je živelo nekoliko stotina monaha.
Arheolozi su potvrdili da je manastirska crkva zaista bila impozantne veličine za ono doba. Prilikom iskopavanja temelja za nove konake u porti manastira je pronađeno dosta grobova, što je takođe potvrdilo značaj manastira Zidine. Predanje dodaje i to, da je zvonik ovog manastira imao tako velika zvona, da se njihova zvonjava čula čak četiri sata hoda od zvonika.
Manastir se pominje i u prvim godinama vladavine Turaka, u Tefteru braničevskog subašiluka 1467. godine kao "manastir Prečiste" u selu Radešino. Zapisi kazuju i to da je jedan poznati monah umetnik tog vremena prepisao za ovaj manastir mnoge vredne knjige, a među njima i tipik, pet mineja i dva panegirika, dok je u samom manastiru ispisao i slikama ukrasio jedan sabornik.
Moravska Sveta gora
Manastiri Moravske Svete gore nalaze se na desnoj obali reke Velike Morave i prostiru duž 18 kilometara. Ima ih sedam, a idući uzvodno, manastir Uspenja Presvete Bogorodice ili Zidine, treći je po redu. Svi ovi manastiri iz razdoblja od kraja 14. i početka 15. veka arhitekturom pripadaju Moravskoj umetničkoj školi, koja je doživela najveći procvat za vreme despota Stefana Lazarevića. I istorija ovih manastira je tako isprepletana da su ih u zapisima često mešali.
Taj sabornik se danas nalazi u manastiru Svetog apostola Pavla na Atosu, na Svetoj Gori. Prvobitni, srednjovekovni manastir Turci su porušili, i Zidine su dugo stajale zapuštene. Današnji izgled dobile su obnovom koja je pokrenuta usred Drugog svetskog rata, 1942. godine, kada je seoski starešina tražio dozvolu od nemačkih okupacionih vlasti, tvrdeći da je "bolje popravljati crkvu nego ratovati".
Manastir Zidine danas je ženski, a monahinje usrdno brinu da ovaj vredni spomenik srpske duhovnosti i kulture ostane zauvek deo prelepog krajolika u koji su znalački izabrali još njegovi srednjovekovni osnivači.
