Zlatovez i ikonopis
Manastir Svetog Petra i Pavla smešten je nadomak mesta Čičeva u Petropavlovom polju kod Trebinja. Blizina dva turistička centra, Herceg Novog i Dubrovnika, kao i poznate Pavlove pećine, čine ovaj manastir, naročito leti, metom vernika i stranih turista. Osim konaka, manastirski kompleks sačinjavaju dve crkve.
Jedna je posvećena Svetom Petru, i obnovljena je 1906. godine, na temeljima svoje prethodnice iz 4. veka, a druga, posvećena Svetom Pavlu, danas je još u ruševinama. Prvobitno je bila samo krstionica, a tek sredinom 5. veka pretvorena je u baziliku i služila je kao saborni hram.
Oba hrama potiču iz doba antike. Predanje prenošeno sa kolena na koleno vezano je za boravak dvojice apostola, Pavla i Tita, u ovim krajevima dok su kao misionari putovali ka Dalmaciji.
Pojava da se dva hrama podižu jedan uz drugi, osobena za ranovizantijski period u Dalmaciji, objašnjava se potrebom da se uz saborni hram podigne i crkva posvećena mesnom mučeniku, posredniku ili zaštitniku, što je apostol Pavle u ovim krajevima izgleda oduvek bio.
Bazilike su tokom vekova dosta stradavale, naročito u pohodima Gota i Avara. Posle 1377, kad je ponovo uspostavljeno rimokatoličko episkopsko sedište u Trebinju, obe crkve su se koristile za sahranjivanje. Manastir Petropavlov je danas ženski, i sa igumanijom broji 10 monahinja. One svoje vreme provode i u radionicama od čijih prihoda manastir živi.
Trenutno su aktivne radionica za šivenje i vez, obični i zlatovez, i to svešteničkih i vladičanskih odeždi, litija, crkvenog odejanija, zatim radionica za ikonopis, pa radionica za proizvodnju tamjana, u kojoj se pravi tamjan s mirisima eteričnih ulja biljaka tipičnih za područje istočne Hercegovine: lavande, kadulje, vreska, nane. Tu je i radionica za kaligrafiju u kojoj se, takođe po uzoru na vizantijsku umetnost, izrađuju čestitke, razglednice, ukrašavaju uskršnja jaja.
Monaška apoteka
Padine brada oko Petropavlovog manastira su obrasle raznovrsnim lekovitim biljem. Monahinje se stoga bave i spravljanjem čajeva i melema. U obližnjoj školi monahinje predaju veronauku, a subotom i nedeljom sa đacima organizuju u manastiru razne sekcije ili izlete u prirodu. Među sestrama manastira nalaze i monahinje iz drugih zemalja Evrope, kao i iz Amerike.
