Struja će biti kao hleb i voda
Pored hleba i vode, električna energija će postati svakodnevna potreba, bile su proročanske reči Đorđa Stanojevića, velikog srpskog naučnika rodom iz Negotina.
S kraja 19. i početkom 20. veka pojavilo se mnogo naučnih otkrića na osnovu kojih su konstruisani mnogi tehnički uređaji, a mi smo imali sreću da korišćenje ovih uređaja u industriji, koje je imalo višestruki značaj, prepozna naučnik Đorđe Stanojević jer je shvatio mnoge prednosti korišćenja novih tehničkih otkrića u industriji, ističe za "Vesti" ugledni negotinski istoričar, kustos Muzeja Krajine, sada u penziji, profesor Nikola Plavšić.
- Đorđe Stanojević imao je želju da pomogne svom narodu da privredno ojača i tako se, u spoju velikog prijateljstava s Teslom i energije naučnih genija, mala kneževina Srbija svrstala rame uz rame sa Amerikom kojoj je, na Nijagari, Tesla podario prvu svetsku hidrocentralu. Njegov prijatelj Đorđe Stanojević je sledeći taj put, četiri godine kasnije, tokom nepune decenije u Srbiji uspešno patentirao više od deset elektrana, od kojih je prva sagrađena na reci Đetinji kod Užica, a kasnije jedna od njih i u samoj Krajini, u Radujevcu - napominje profesor Plavšić.
Prema sećanjima najstarijih Negotinaca, na mestu na kome je u centralnoj gradskoj zoni devedesetih godina prošlog veka podignut monumentalni spomenik negotinskom velikanu Đorđu Stanojeviću se nalazila, do sredine prošloga veka, upravo kuća porodice Stanojević. Spomenik se nalazi na trgu koji je dobio ime po Đorđu Stanojeviću. Inače, prvu termocentralu Krajinci su pustili u rad 1924. godine i osvetlili Negotin. Njenom gradnjom na putu za Radujevac, konačno su sa negotinskih ulica proterani fenjeri. Đorđe Stanojević, vođen idejom da ekonomski i kulturno zaostaloj Srbiji treba pomoći u njenom razvoju i modernizaciji, u praksi je sproveo ogromno Teslino naučno delo iz oblasti električne energije.
Latio se nimalo lakog posla da projektuje i gradi hidroelektrane po Srbiji. Prve hidroelektrane uradio je u Užicu na Đetinji i Leskovcu na Vučju, a zatim u Nišu na Nišavi, Velikom Gradištu na Peku, Vlasotincu na Vlasini, Ivanjici na Moravici, Zaječaru na Timoku. Uradio je projektni zadatak i za izgradnju hidroelektrane u Čačku. Izgradnjom ovih hidroelektrana, Đorđe Stanojević je po nekima bio pionir elektrifikacije u Srbiji, po nekima otac, ali sigurno da je prvi u Srbiji uveo najveće civilizacijsko dostignuće od pojave vatre i uveo Srbiju u red prvih zemalja u korišćenju električne energije i njihovih prednosti u modernizaciji industrije i kulturi življenja.
Ispravljena nepravda
Do osamdesetih godina prošlog veka malo ko je u Negotinu znao ijednu reč o svom velikom sugrađaninu. Nisu ni čuli za Đorđa M. Stanojevića, sina Miloša, vrednog i poštenog negotinskog trgovca. Ni u Institutu za fiziku u Beogradu nisu znali da je profesor Stanojević osnivač njihove ustanove, a da su njegova deca, inženjer Miloš Stanojević i arhitekta Jelka Hristić poklonili Institutu očevu biblioteku punu vrednih stručnih knjiga iz 18, 19. i 20. veka. Vreme se ipak promenilo, pa je sredinom devedesetih godina prošlog veka Elektrodistribucija u Negotinu dobila ime po ovom izuzetnom naučniku. U zgradi je 1992. godine otvorena i stalna postavka naučnikove memorijalne sobe, kojom dominira životopis Đorđa Stanojevića, a ispred zgrade Elektrodistribucije podignut mu je i spomenik, delo vajarke Drinke Radovanović. Elektroprivreda Srbije od 1996. svake godine dodeljuje Povelju s plaketom Đorđa Stanojevića pojedincima i organizacijama za izuzetan doprinos razvoju srpske elektroprivrede.
Ruta "Putevima Tesle i Stanojevića", koju je osmislio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, promoviše industrijsko nasleđe Srbije i obnovljive izvore energije, omogućava razvoj raznih vrsta turizma: kulturnog, obrazovnog, seoskog, avanturističkog... Takođe, ona ima veliki potencijal da povezivanjem sa Hrvatskom, Mađarskom i drugim evropskim zemljama u kojima je Tesla živeo i radio preraste u značajan međunarodni put kulture "Putevima Tesle kroz Evropu". Ruta "Putevima Tesle i Stanojevića" obuhvata: Muzej Nikole Tesle, Muzej nauke i tehnike, putanju kojom se kretao Tesla 1892. godine kad je posetio Beograd, zatim Negotin kao rodni grad Đorđa Stanojevića, kao i 10 starih hidroelektrana EPS-a, koje su pravi mali živi muzeji, a nastale su mahom zahvaljujući velikom prijateljstvu i saradnji Tesle i Stanojevića.
