Zaboravljeni običaji: Cigansko gatanje
Na celom Balkanu bila su vrlo raširena verovanja u razna mitska bića. Ona se najčešće pojavljuju noću, oko groblja, u šumama, na raskršćima, u pustim kućama. Ako neko naiđe na ta mesta, može poludeti, pretrpeti veliki strah, oboleti od teške bolesti.
Za takvu osobu kaže se nagazio ili nagrajisao, a isto se kaže ako čovek naiđe na bačene čini. Nagrajisali se leče na razne načine: molitvama, bajanjem, zapisima kod hodža, kod gatara, izlivanjem strava.
Gluvo ili nevremeno doba je kada se ništa ne čuje, ne pevaju petlovi, ne laju psi, ne čuju se ptice. U gluvo doba pojavljuju se sve prikaze, ako u gluvo doba zapeva pijetao, svaka prikaza istog momenta nestaje. U noćnim satima javljaju se i vile koje su obučene u bele košulje. Priča se da uz reke gde se kupaju često igraju kolo. Često se može čuti, i to nije dobro, naišao na vilino kolo. Ako je u konja ispletena griva, kažu da su je isplele vile. Ako vile zadoje dijete, biće veliki junak. Ako neko izgubi očni vid, vila ga može izlečiti.
Ako bi momak uspeo ukrasti odelo od vile prilikom kupanja, vila bi se udala za njega.
Gatare i gatari su seoski ljudi i žene, koji su navodno nadareni da znaju napraviti i bacati čine, te ostvariti željeni cilj. Tako oni mogu napraviti da neko oboli, da rastave muža i ženu, da zavade ljubavnike, da u kući ide sve naopačke i da nema napretka, da krava nema mleka. Druga grupa gatara je ta koja gleda u dlan, karte, pasulj, kafu. One proriču sudbinu, otkrivaju one koji su pravili i podmetali čini i usput prave lekove, čitaju neke molitve i bajalice da bi se čovek oslobodio čini.
Priča se da Ciganke gatare mogu da bace sijer onome kome gataju tako da one ovladaju osobom i on gubi kontrolu i zdrav razum. Na taj način on otkrije sve svoje važne tajne, a u tom stanju daje novaca koliko gatara traži. Da bi se odbranio od sijera, treba se pomoliti Bogu.
Za gatanje u pasulj uzme se 41 zrno pasulja i podeli u tri gomile približno istog broja zrna. Te gomilice se još nekoliko puta odvajaju određenim načinom dok se na kraju ne dobije određen broj gomilica. Prema broju zrna u gomilicama i rasporedu, čitaju se dobri ili loši znaci onome kome se baca pasulj.
