Ucene iz Petrograda
Srpska vlada je posle poraza kod Đunisa bila prinuđena da moli Rusiju da joj izradi primirje sa Turskom. Ta molba je bila tako očajnička da je ruska diplomatija odmah, bez dogovora sa ostalim velesilama, zapretila Porti, turskoj vladi, da će povući svog ambasadora ako se primirje ne zaključi u roku od 48 sati. Porta je pristala, ali, da bi spasla obraz, objavila je da to već odlučila i pre zahteva Rusije.
Dvomesečno primirje je počelo krajem oktobra 1876, pod nadzorom komisija velikih sila. Bio je to prvi pokušaj na Balkanu da se obrazuje međunarodna vojna posmatračka misija, kakva će u 20. veku biti jedno od glavnih oruđa Ujedinjenih nacija na ratištima širom sveta. I onda, kao i danas, bilo je strana koje su takav sporazum pokušale da izigraju i omalovaže.
Kada je Velika Britanija predložila održavanje diplomatske konferencije u Carigradu, koje je trebalo da radi na sudbini Bugarske, Bosne i Hercegovine, ruski car je obrazovao Južnu armiju pod komandom Velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča i poslao svoje obaveštajce u Srbiju da bi ispitao kako stoji srpska vojska i da li bi mogla da nastavi rat protiv Turske.
Srpska vlada je odgovorila da je spremna da nastavi rat sa Turskom, ali pod uslovom da sklopi odgovarajući ugovor sa Rusijom o vojnoj saradnji. U njemu je trebalo da izrazi svoju nameru za proširenjem prema Bosni i Staroj Srbiji, dok bi Hercegovina bila prepuštena Crnoj Gori.
Petrograd je pristao da o tome razgovara, ali pod uslovom da emisar iz Srbije ne bude Jovan Ristić, ministar spoljnih poslova, nego bivši premijer Jovan Marinović, kao lični izaslanik kneza Milana Obrenovića.
Marinović je otputovao u Petrograd. Rusi nisu odbili srpski predlog o savezu, ali nisu hteli ni da se obavežu da će ući u rat. Sve je zavisilo od ishoda Carigradske konferencije i stava drugih velikih sila.
Obećana je pomoć u novcu, a za proširenje Srbije je rečeno da "može Srbija imati izgled na teritorijalnu naknadu po meri usluga i evropskih prilika".
Srbija nije znala da je Rusija već obećala da se neće buniti ako Austrija okupira Bosnu i Hercegovinu. U Beograd je potom došao izaslanik ruskog Ministarstva vojnog, general Nikitin, koji je doneo milion rubalja, poklon ruske vlade. Ali, nekoliko dana kasnije, ruska vlada je generala vratila, a isplata pomoći je prekinuta. Za 150.000 rubalja koliko je do tada stiglo, kupljeno je nekoliko hiljada pari vojničke obuće, pušaka i municije. Srbija je tada pod oružjem imala 130.000 ljudi.
