RADOSAVLJEVIĆ
G. Miodrag Radosavljević iz Valjeva, pošto je uspešno istražio svoje poreklo, sve do 1800. godine, traži da ga uputimo u druge izvore - popise za valjevski okrug, nahiju ili valjevsku eparhiju za period od 1750. do 1820. godine. Za svoju porodicu iz sela Paune kaže da potiče od Joksimovića, čije se poreklo nadovezuje na Jankoviće i Marjanoviće i da sve one slave Sv. Nikolu.
Nažalost, ne možemo da ispunimo ovu molbu - mi ne dajemo ni uputstva za istraživanje porekla, ni bibliografske podatke i druge izvore, kao što ne dajemo mišljenje ili "ekspertizu".
Čitaoci od nas mogu dobiti odgovor o poreklu svoje porodice na osnovu podataka koje nam pruže, uključujući neku legendu ili predanje.
B E S P L A T N O
|
Možemo, dakle, g. Radosavljeviću, da kažemo o poreklu vaših predaka iz Pauna, nezavisno od rezultata vaših istraživanja. Radosavljevići su u valjevskoj Tamnavi zabeleženi u Slatini, Trliću i Paljusima. Oni u Slatini su se doselili u drugoj polovini 18. veka iz Oglađenovca u Podgorini, dok su oni u Trliću iz Gornje Bukovice u Podgorini, doseljeni u isto vreme kad i dalji rođaci u Slatini.
I jedni i drugi slave Nikoljdan, s tim što su slatinski Radosavljevići "ušli" u Odobašiće i slave i Sv. Alimpija Stolpnika. Oni u Paljusima su doseljeni posle 1827. godine i slave Sv. Ignjatija. Znamenit Radosavljević bio je Rade iz Goločela, saradnik prote Mateje Nenadovića u Prvom srpskom ustanku i kapetan u vreme Obrenovića.
Za Radosavljeviće u kolubarskom selu Paunima, naš izvor kaže da su poreklom od nekog Ćuze, koji se prizetio u Joksimoviće, i da su od njih današnji Ćuzići i Radosavljevići sa slavom Sv. Nikola. Iz ovoga sledi da nisu Radosavljevići od Joksimovića, već od spomenutog Ćuze koji je moguće slavio i drugu slavu, a ne Sv. Nikolu, jer se prizetio. To jest, Joksimovići su ženska linija Radosavljevića.
Od Radosavljevića iz Lelića - koji su druga linija, poreklom iz Bosne, takođe sa slavom Sv. Nikola - potiče Antonije Jovanović, knez valjevske nahije od 1827. godine.
Što se tiče pretkosovskog porekla Joksimoviča, od kojih po predanju potiču i Radosavljevići, moguće je da se to zasniva na pogrešnom tumačenju Radoslavljevog belega na najvišoj tački Vlašića u Osladiću.
Legenda kaže da su ga podigle sestre mađarskog vlastelina iz Srema koji je nesrećno pao s konja. Smatra se da je taj knez živeo u doba kneza Lazara, ali nigde nije zabeleženo da su Radosavljevići - pogotovo što on nije živeo u tom kraju - njegovi potomci.
