RADOSAVLJEVIĆ

Nažalost, ne možemo da ispunimo ovu molbu - mi ne dajemo ni uputstva za istraživanje porekla, ni bibliografske podatke i druge izvore, kao što ne dajemo mišljenje ili "ekspertizu".

Čitaoci od nas mogu dobiti odgovor o poreklu svoje porodice na osnovu podataka koje nam pruže, uključujući neku legendu ili predanje.

B E S P L A T N O   Istražite svoje poreklo     Poštovani posetioci sajta,   Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti - dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu - redakcija@vesti-online.com.       Osim osnovnih podataka o sebi - ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu - vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.   Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju. Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu.

Možemo, dakle, g. Radosavljeviću, da kažemo o poreklu vaših predaka iz Pauna, nezavisno od rezultata vaših istraživanja. Radosavljevići su u valjevskoj Tamnavi zabeleženi u Slatini, Trliću i Paljusima. Oni u Slatini su se doselili u drugoj polovini 18. veka iz Oglađenovca u Podgorini, dok su oni u Trliću iz Gornje Bukovice u Podgorini, doseljeni u isto vreme kad i dalji rođaci u Slatini.

I jedni i drugi slave Nikoljdan, s tim što su slatinski Radosavljevići "ušli" u Odobašiće i slave i Sv. Alimpija Stolpnika. Oni u Paljusima su doseljeni posle 1827. godine i slave Sv. Ignjatija. Znamenit Radosavljević bio je Rade iz Goločela, saradnik prote Mateje Nenadovića u Prvom srpskom ustanku i kapetan u vreme Obrenovića.

Za Radosavljeviće u kolubarskom selu Paunima, naš izvor kaže da su poreklom od nekog Ćuze, koji se prizetio u Joksimoviće, i da su od njih današnji Ćuzići i Radosavljevići sa slavom Sv. Nikola. Iz ovoga sledi da nisu Radosavljevići od Joksimovića, već od spomenutog Ćuze koji je moguće slavio i drugu slavu, a ne Sv. Nikolu, jer se prizetio. To jest, Joksimovići su ženska linija Radosavljevića.

Od Radosavljevića iz Lelića - koji su druga linija, poreklom iz Bosne, takođe sa slavom Sv. Nikola - potiče Antonije Jovanović, knez valjevske nahije od 1827. godine.
Što se tiče pretkosovskog porekla Joksimoviča, od kojih po predanju potiču i Radosavljevići, moguće je da se to zasniva na pogrešnom tumačenju Radoslavljevog belega na najvišoj tački Vlašića u Osladiću.

Legenda kaže da su ga podigle sestre mađarskog vlastelina iz Srema koji je nesrećno pao s konja. Smatra se da je taj knez živeo u doba kneza Lazara, ali nigde nije zabeleženo da su Radosavljevići - pogotovo što on nije živeo u tom kraju - njegovi potomci.