Garibaldijevci u Savamali
U Savamali, odmah iza zgrade nekadašnje Đumrukane, carinarnice, pre oko jednog veka pružala se prostrana zgrada hotela Kragujevac, koja je podignuta još prvih dana preobražaja Savske jalije u stambenu četvrt. U njoj je radila i kafana.
Potrebu podizanja hotela i kafane Kragujevac diktiralo je pristanište jer, iako je ranije pristanište uvek bilo na Dunavu, a samo jednim delom (vinarice i drvarice) na Savi, od doba saobraćaja parnim brodovima, pristanište prelazi definitivno na Savu, koja se zatim naglo razvija kao najživlji trgovački kraj, tumači hroničar beogradskih kafana Branislav Nušić.
"Tu potrebu trgovačkog sveta da ima gde odsesti i gde se sastati zadovoljavao je u punoj meri hotel Kragujevac, koji se sad sveo na mesto gde putnici očekuju polazak lađe ili sačekavaju putnike. Hotel Kragujevac, inače nema nikakvu svoju naročitu istoriju, sem što bi se dalo zabeležiti da je 1876. godine tu bio štab talijanskih
Venecijanska baraU savamalskoj četvrti radila je i kafana Venecija. Naziv je dobila prema bari koja se prostirala od ušća Topčiderske reke pa sve do Beograda, i na kojoj su kasnije podignuti železnička stanica, Vapina fabrika hartije i mnoga naselja. Ta bara se nekad zvala Ciganska bara, pa su je neki učenjaci, ironije radi, nazvali Venecijom, i to joj se ime zadržalo. Kafana Venecija je, zapravo, bila i hotel, gde su odsedali trgovci iz unutrašnjosti. |
dobrovoljaca, koje je pod talijanskom zastavom, koja se vila na Kragujevcu, upisivao simpatični garibaldijevac Delabona, i vodio ih na Drinu da se sa nama zajedno bore za našu slobodu. Na istoj strani gde je i Kragujevac, malo dublje u čaršiji, postoji sada Savska kasina, koja se u svoje vreme zvala Vladikina kafana. Na čardaku te kafane, pri izletu iz grada, posedali bi uvek nešto otmeniji Turci i sejirili bi pijući kahvu i muhabetišući.
Iza Savske kasine, na čvoru gde se ukrštaju ulice koje vode na Varoš-kapiju, nalazila se kafana Bosfor, koju je progutalo građenje novoga savskoga mosta. Nekada su tu, u neposrednoj blizini obale, bili gosti kapariše za istovar i utovar brodova, jer su nedaleko odatle pristajale dereglije sa trgovačkom robom. Zatim, do poslednjih dana, trajanja, to je bila jedna obična vesela noćna kafana", opisuje Branislav Nušić. Blizu Bosfora nalazila se kafana "Kičevo", takođe jedna od zaostataka starog Beograda.
