Srpske vile su ćudljive, ni dobre ni loše
Srpske vile nisu ni dobre ni zle. Jedino na šta se sa njima može računati je da su ćudljive i da se lako vređaju. Kada čine ljudima zlo, one to čine svesno i sa jasnim razlogom, a ne iz obesti ili gluposti, kao što to čine đavoli ili divovi.
Naoružane su strelama i koriste ih na ljudima, pa se zbog toga nazivaju i strelatice. Ista takva je i grčka boginja Artemida, koja je najstarija nimfa, antička vila koju takođe nazivaju streljačica i lukonoša.
Vile su po pravilu lepotice, ali mogu da imaju kozje, konjske ili magareće noge, ponekad i kozje telo, jer su one demoni šuma, polja i divljine. Njihovim grčkim pretkinjama vođa je bio Pan, bog šuma, lovaca i pastira, sin Zevsa i nimfe Enide. Pan se rodio sa kozjim nogama, rogovima i bradom, pa je njegovu majku, kada ga je ugledala, obuzeo strah i odmah ga je ostavila.
Igranje u kolu je glavno zanimanje vila. One najviše vole da se takmiče sa smrtnim mladićima u izdržljivosti, ko će pre pre posustati, oni svirajući, ili one igrajući. Njihove balske dvorane su livade i proplanci obrasli bujnom travom, pa su neki tako i dobili imena vilin ili vilji proplanak. Najpoznatije takvo igralište je u planini Ključu, a drugo, između Vranja i Ćustendila, pomenuto je čak u Berlinskom ugovoru 1878. kao granica između Srbije i Bugarske.
Na takva mesta niko ne stupa jer su kazne veoma stroge: vile nepozvanog gosta "ustrijele u nogu ili u ruku, u obje noge ili obje ruke, ili u srce, te odmah umre", objašnjava Vuk Karadžić. Vile obožavaju muziku, i uvek traže ko će im svirati, a same zanosno pevaju. I drugi narodi, engleski, nemački, grčki i francuski takođe pominju vilina igrališta i njihovu pesmu.
Od kućnih poslova srpske vile naročito vole tkanje, a kad tkaju, pevaju pesme o junacima. Vile imaju i mlinove i vitlove da bi pravile brašno, jer se takođe bave pečenjem hleba. One su i poznate čuvarke najvećih seoskih radova: daju plodnost polju i govedima, što su takođe nasledile od svojih najstarijih sestara iz grčke antike.
