Srbija između tri vatre
Kada je Rusija, iako protivnica austrofilske politike Srbije, pozvala srpskog kneza Milana Obrenovića na poklonjenje ruskom caru Aleksandru Drugom u Livadiji, srpski tajni agenti su poručili namesništvu i knezu da nikako ne odbijaju taj poziv. Procenili su da je Rusija ponovo bila na putu ne samo da ovlada svojim komšilukom, gde je i Turska, nego će postati moćna u odlučivanju među ostalim velesilama.
Susret na vrhu je predložio Ignjatijev, tadašnji ruski ambasador u Carigradu, sa kojim je dobro stajao Jovan Ristić, namesnik i iskusni srpski diplomata. Ristić je odmah stupio u vezu sa prijateljem.
Najpre je utanačen susret kneza Milana sa carigradskim ambasadorom početkom oktobra 1871, posle čega bi zajedno otišli u Livadiju, caru.
U pratnji kneza Milana bio je i ministar vojni Blaznavac, koji ga je svojevremeno i doveo na tron Srbije, ali je sada sve više strahovao za svoj život jer su mu lični agenti dojavljivali da pristalice Karađorđevića ozbiljno pripremaju njegovo ubistvo i da u tome imaju pomoć obaveštajaca iz Austrije.
Put kneza Milana u Livadiju se pripremao tako da ništa nije moglo da procuri mimo najužeg kruga upućenih, ali su za njega ipak saznao Beč. Austrijski ministar spoljnih poslova grof Andraši bio je preneražen, a austrijski konzul u Beogradu Bendžamin Kalaj zapanjen, pa je austrijska vlada odmah obavestila Srbiju da prekida sve započete dogovore sa njom.
Porta, turska vlada, protestovala je što je Srbija, još njen vazal, počela posete stranim državama, i to Rusiji, a ne s Turskom, dok je austrijski konzul u Rumuniji još prethodne godine upozoravao Beč:
"Rusija gleda da osami Srbiju i da joj ubije kredit kod balkanskih Slovena."
U isto vreme, u Srbiju se od dijaspore proneo glas da ruski konzul u Dubrovniku tvrdi da Beograd nije više centar Balkana jer mu Hrvati, Dalmatinci, Bošnjaci, Hercegovci i drugi više ne veruju.
