Svetosavska proslava u Vispu: Ponosni na poreklo
Roditelji i đaci Dopunske škole na srpskom jeziku iz Vispa, centralnog grada u kantonu Valis, sedmu godinu zaredom svečano i dostojanstveno obeležili su ime prvog srpskog prosvetitelja i zajedno sa prijateljima i gostima proslavili školsku slavu. Kao što običaj nalaže slavski kolač je sekao sveštenik Bogoljub Popović.
Domaćin slave ove godine bio je predsednik školskog odbora Petar Kalaba, a slavu je za narednu godinu preuzela porodica Đurić.
U Muzičkoj sali škole Im Sand sveštenik je čestitao domaćinima i naglasio značaj obeležavanja imena Svetog Save posebno u ovoj godini kada slavimo osam stotina godina od dobijanja samostalnosti Srpske pravoslavne crkve.
Pozdravljajući sve prisutne profesorka Mira Tomić istakla je da su ovdašnji đaci i roditelji veoma ponosni na svoje poreklo i vredno čuvaju srpski jezik, svoju školu i tradiciju.
Posle toga đaci su izveli jednosatnu priredbu koju je otvorila najmlađa učenica, Petra Kalaba. Program su vodile Saška Mitić i Katarina Bojčić. Učenici starijih razreda: Luka Stanišić, Helena Stević, Sandra Mitić, Elena i Helena Kalaba i Miloš Vidaković odličnim srpskim jezikom govorili su slavsku zdravicu. Poeziju posvećenu Rastku Nemanjiću govorili su Nikola Stanišić, Anđelina, Savo i Đorđe Đurić i Leonora Grujić, a Savo i Anđelina su zatim otpevali pesmu "Ko udara tako pozno".
Priredbu je završila Ikonija Stanimirović, svršena učenica škole u Vispu, koja je govorila "Hodočašće Svetome Savi" Ljubomira Simovića.
Sala je bila puna publike koja je aplauzima nagradila rad i znanje svakog učenika. Posebno srdačno su pozdravljeni gosti priredbe, najmlađi folkloraši SKUD-a Kruna iz Briga koji su pod umetničkim rukovodstvom Nataše Aleksić odlično izveli deo bogatog repertoara.
Podeljeni i paketići
Po završetku priredbe sveštenik je svim učesnicima programa podelio svetosavske paketiće. Domaćin Petar Kalaba pozdravio je goste i zahvalio roditeljima đaka iz Vispa na pomoći u organizovanju školske slave, a zatim pozvao sve prisutne na bogato slano i slatko posluženje koje tradicionalno pripremaju vredne mame.
Veliki broj mališana koji su sa roditeljima, bakama i dekama pažljivo pratili priredbu starijih drugara pokazao je da srpska zajednica i u drugoj i trećoj generaciji na ovim prostorima uspešno traje i čuva svoje korene i tradiciju.
