Ruskinja srpske krvi
Sresti mladu devojku u narodnoj nošnji na ulicama Banjaluke tokom nedavno održane Folklorijade nije bilo nimalo neobično. Ali videti Ruskinju u srpskom kolu, bila je nesvakidašnja pojava. Tara Anastasija Klimova (18) ponosno je predstavljala Kulturno-umetničko društvo "Nikola Tesla" iz Lucerna. Rame uz rame s kolegama iz ansambla već četiri godine igra srpsko kolo. Sa ekipom "Vesti" pričala je na srpskom jeziku koji govori bolje od bar polovine mladih koji su se tih dana okupili na banjalučkoj tvrđavi Kastel.
- Meni su i otac i majka Rusi. Ipak, postoji malo srpske krvi u našoj porodici. Pradeda moje majke je iz Srbije. Očigledno je taj deo genetike proključao u meni i tražio svoje. Mene je privukla tradicija srpskog naroda koja je neverovatno bogata, ali i predivne narodne nošnje. I sama sam poželela da budem deo toga, pa sam se prijavila u KUD "Nikola Tesla" u kojem igram i danas - započinje svoju priču ova harizmatična Ruskinja krupnih plavih očiju.
Rođena je u Švajcarskoj, a uz nemački i ruski jezik koje govori perfektno, kada je počela da se bavi folklorom, odlučila je da nauči i srpski.
- Nikada ne može biti višak govoriti još jedan jezik. Srpski je sličan ruskom i nije mi bilo teško da ga savladam uz svoje prijatelje iz ansambla. A kako se družim konstantno sa Srbima imala sam priliku da ga usavršim. Sada mi kažu da tako dobro pričam, da ne može da se provali da nisam njihova - našalila se Anastasija.
Pored istorije koja ju je povukla da postane član "Nikole Tesle" druženje je još jedan od razloga zašto je izabrala folklor.
- Nigde nema te bliskosti i zabave kao među folklorašima. Osim što nas vezuje ljubav prema istom hobiju, družimo se i kada nismo na probama. Moji roditelji su srećni što sam izabrala baš folklor i ponosni su na mene. Iako je svima čudno što jedna Ruskinja igra kolo, ali naši narodi su zapravo veoma bliski i slični i zaista smo kao dve porodice. Zato sam ja osećala prirodnim okruženjem moje srpske prijatelje - ispričala je Anastasija.
Omiljeni srpski grad joj je Beograd, u kom je bila nekoliko puta.
- Raznežim se kad god pomislim na taj grad. Ima posebnu energiju i svaki put se tamo osećam posebno. Moje srce je tamo - zaključila je Anastasija.
Kada smo joj rekli da će se Smotra 2019. godine održati u Beogradu, širok osmeh se razvukao na njenom licu.
- Ne mogu da dočekam. Nastupiti u tom gradu sa svojim prijateljima biće zaista posebno. Ja se osećam kao da tamo pripadam - rekla je Anastasija.
Momak Srbin
Anastasija se posebno obradovala ovogodišnjoj smotri folklora zbog susreta sa svojim dečkom.
- I on je Srbin. Vidite koliko volim Srbiju i momak je vaš. On je iz Ciriha i upoznali smo se na jednoj manifestaciji na kojoj je nastupao i njegov i moj KUD. Još ne znamo kako će to sve funkcionisati, ali se nadam da ćemo naći način. On je ove godine takođe na Smotri, tako da nam je ovo putovanje u Banjaluku bila prilika da provedemo par dana zajedno. Brojala sam dane do polaska, što zbog druženja sa prijateljima, što zbog susreta sa njim - ispričala je Anastasija.
Nije htela da nam otkrije ime svog momka, jer, kako kroz osmeh kaže, ne želi da ih urekne.
Kako kaže, većinu vremena provodi sa svojim društvom iz ansambla, a njena najbolja prijateljica je Sandra Simić (20), takođe članica "Nikole Tesle".
- Družimo se već četiri godine. Ja igram već 15 godina, a kada je Anastasija došla u KUD, odmah smo se sprijateljile. Veoma smo slične. Divna je njena ljubav prema srpskom narodu. Nisam upoznala nekoga ko toliko voli naš jezik, našu kulturu i nošnju kao ona - kaže Sandra.
Ona je takođe rođena u Švajcarskoj. Sa samo pet godina mama ju je odvela da vidi kako izgleda proba ansambla i od tada je "zaražena" virusom folklora.
- Volim da igram. Uživam u tome da obučem nošnju. Ponosna sam na to ko smo i kako smo podnosili sve nedaće koje su zadesile naš narod kroz istoriju. Folklor mi je pomogao da usavršim srpski jezik - kaže Sandra.
Njena majka je rođena u Banjaluci, a otac u Modriči. Smotra je bila prilika da poseti mamin rodni grad i vidi familiju koju dugo nije videla.
- Moja mama je kao mlada devojka otišla u Švajcarsku. Tata je živeo ovde, međutim kada je počeo rat, želeo je da izađe iz haosa koji je ovde vladao i otišao je u Švajcarsku. Tamo je upoznao mamu, zaljubio se, venčali su se, izgradili lep život, ali nikada nisu zaboravili svoj kraj i svoj narod. Uvek su insistirali da sestra i ja pričamo srpski. Tako smo prvo naučili naš jezik, pa tek onda nemački kada smo krenule u vrtić. Kasnije sam počela da igram, usavršila jezik kroz druženje sa vršnjacima, a da vam ne pričam koliko su moji roditelji radosni što sam ponosna na svoje poreklo - priča Sandra.
Ona je na Evropskoj smotri folklora ove godine četvrti put i svaki susret sa prijateljima iz celog sveta je veoma raduje.
Smotre donose ljubav
Smotra folklora koja je održana pre četiri godine dovela je u porodicu Sandra Simić još jednog novog člana.
- Moja sestra takođe igra folklor. Kada je došla na nastup, upoznala je svog sadašnjeg partnera koji je igrao za klub iz Ciriha. Iako je na početku bila sumnjičava da li to može da uspe, ljubav je presudila. Zajedno su već četiri godine, a sada se i ona preselila u Cirih - priča Simićeva.
Na pitanje da li i ona ima neku ljubav koju joj je doneo folklor, misteriozno se nasmejala.
- Možda ima nešto. Ali ne bih o tome da pričam za novine - rekla je stidljivo.
