Ostrog im je drugi dom
Nedeljom i češće u hramu Svetog arhangela Mihaila u Hamburgu uvek se mogu sresti deca iz porodice Buha, a i njihova majka Milimirka, rođena Čortan. Svi su nasmejani i posvećeni duhovnom životu kako ih je majka usmerila.
- Crkva je na prvom mestu u našem životu. Idemo vrlo rado u hram. Luka i Petar svake nedelje služe u oltaru. Bez vere i crkve je život veoma težak. Osećaj da imate Boga i svetitelje uz sebe je najlepši osećaj, jer znate da vas Bog čuva i da je uvek uz vas. Sveštenici su nam veoma dobri i velika podrška. Crkva je za nas mesto radosti i utehe. Mihaela poje u crkvenom horu i ona to veoma voli - kaže nam Milimirka kojoj osmeh nikad ne silazi sa lica, iako je vrlo mlada postala samohrana majka sa osmoro dece, a njen život borba bez važne muške podrške.
Ona dodaje da su joj deca bila i ostala ta neophodna podrška.
- Kada se posle teške bolesti moj suprug Branko upokojio, najbolje se snašla Ana da uteši majku, sestre i braću. Tada je imala samo 16 godina, ali je odisala odlučnošću i moglo bi se reći da je preuzela ulogu oca u porodici.
Milimirka i Branko su došli u Hamburg 1992. godine kao mladi bračni par. Ona iz rodnog Gacka, a on iz Podravske Slatine. Branko je radio kao dizajner enterijera, ona je bila domaćica i ubrzo majka. Sva deca su rođena u Hamburgu, a krštena u manastiru Uspenja presvete Bogorodice u Hildeshajmu. Svima je kumovao otac Vojislav Bilbija, sveštenik iz Roterdama.
- Deci smo davali imena po svetiteljima. Samo naša prva ćerka nosi moje nesuđeno ime, Milica - priča nam Milimirka.
Upravo Milica (25) jedina više nije u Hamburgu. Završila je ovde školu za vaspitačicu, a udala se u Kolašin i tamo zasnovala porodicu sa Blagojem Radovićem, čiji je stric mitropolit Amfilohije Radović.
Ana (22) je sada najstarija ćerka u kući, studira nemački i politiku i najviše voli da čita. Mihaela (21) je završila medicinsku školu i stažira čekajući mesto za studije medicine. Posećuje časove veronauke i voli crkveno pojanje. Marija (18) je srednjoškolka i pored obaveza u školi stiže da igra tenis, svira klavir i crta ikone. Sofija (14) je takođe srednjoškolka i njena velika ljubav je biologija. Luka (12) pored obaveza u srednjoj školi trenira džudo. U osnovnoj školi su samo još Emilija (10), koja voli da crta i najmlađe dete u kući Petar (7) zaljubljenik u fudbal.
Sva deca odlično govore srpski i u crkvi s lakoćom čitaju molitve i akatiste pisane ćirilicom.
Najviše se svi raduju kad krenu na put za Crnu Goru i Hercegovinu gde im žive baka i deda. Porodično pravilo je da putuju: svi ili niko. Najzgodnije im je avionom. Tokom boravka u zavičaju obavezno posete manastir Ostrog.
- Redovno odlazimo pod Ostrog. Blagoslov Svetog Vasilija Ostroškog nas prati tokom cele godine. Sa ostroškim monasima obilazimo manastire Crne Gore i Hercegovine - kaže Mihaela.
Kuma slave
Kada je nedavno za crkvenu slavu, Aranđelovdan, u Hamburgu boravio vladika diseldorfski i nemački Grigorije, porodica Buha je primila blagoslov od svog starog znanca, a zatim je preuzela kumstvo za narednu hramovnu slavu. Krsna slava porodice Buha je Sveti Jovan Krstitelj.
Petrova prva reč: "Tata"
- Petar nije zapamtio oca. Imao je samo godinu dana kada ga je izgubio. Iako smo se svi trudili oko njega, nikako nije progovarao. Kada je imao dve godine sve nas je obradovao i potresao. Gledao je jednu fotografiju Svetog Vasilija Ostroškog i kao uzdah izgovorio svoju prvu reč - "Tata". Baš je bio jesenji raspust i ja sam odmah organizovala naš put za Ostrog. Sa četiri godine Petar je već izgovarao ceo Vaskršnji tropar - ispričala je brižna majka i sva ozarena nam rekla da Petar sada odlično govori i da nema nikakvih problema u školi.
