Glas rasejanja u parlamentu
Među kandidatima za poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srpske na izborima 7. oktobra je i Goran Kavržić iz Minhena, jedan od retkih iz dijaspore. On je nestranački kandidat na listi Pokreta Uspešna Srpska dr Zlatka Maksimovića, a za "Vesti" kaže da se zalaže za očuvanje srpske vere, tradicije, običaja i kulture, ali i humanitarne akcije. Kavržić, predsednik SKD "Sveti Sava", kaže da su ga problemi koje ima srpska dijaspora naveli da se kandiduje za poslanika.
- S obzirom na moj rad ovde, ali i u Republici Srpskoj i Srbiji, osnivanje festivala folklora i promociju srpskog sela u Bradićima (opština Loznica), koncerte i humanitarne akcije čulo se za naše društvo SKD "Sveti Sava", pa i za mene, tako da je nekoliko stranaka iz RS nudilo da im prstupim. Nisam član nijedne partije, pa ni Pokreta Uspepšna Srpska, ja sam nestranački kandidat na listina kojoj su mladi ostvareni ljudi, doktori, inženjeri, ekonomisti, ali ima i vozača, ugostitelja i drugih radnika. Dopao mi se zato taj tim - objašnjava Goran Kavržić.
On ima jasne ciljeve i šta će učiniti ako bude izabran za poslanika u parlamentu RS.
- Želim da se izborim da se Vlada RS uključi u očuvanje naše vere, kulture i tradicije u dijaspori. Vlada RS treba da pregovara sa vladama Bavarske i Nemačke kako bi kao obavezna bila uvedena pravoslavna veronauka u škole. U školama ima mnogo dece pravoslavaca, ali nemaju pravo na pravoslavnu veronauku, kao katolici, evangelisti ili pripadnici islamske veroispovesti. Sve se svodi na jednu učionicu u našoj crkvi, što je premalo u odnosu na broj Srba u Minhenu. Treba ostvariti pravo na dopunsku nastavu na srpskom jeziku i srpsku istoriju da bi deca znala odakle su, od koga potiču, da znaju da čitaju i pišu ćirilicu i znaju bar osnovne stvari iz istorije našeg naroda. Vlada RS treba da pokuša da otvori kampove za decu u dijaspori za vreme raspusta u Nemačkoj. U njima bi deca učila ćirilicu, istoriju, bavila se sportom. U to vreme u Nemačkoj ne rade ni naša društva i deca sama provode raspust dok su roditelji na poslu - navodi Kavržić.
Šalter za dijasporu
Tokom dve sedmice odmora u rodnoj Banjaluci tri dana je Kavržić izgubio da bi promenio mesto prebivališta. Za mnoge naše ljude u dijaspori administrativne stvari su veliki problem. Za to im treba nekoliko dana umesto da se to rešava mnogo brže.
- Moj predlog Narodnoj skupštini RS je da se u administrativnim centrima otvore posebni šalteri za ljude iz dijaspore, pa ako to nešto košta nisam protiv toga. Ljudi iz dijaspore bi možda tako sredili ono što im je potrebno za sat-dva i ne bi gubili po nekoliko dana -navodi Kavržić.
Iz otadžbinskog rata je izašao kao ratni vojni invalid 60 posto. Došao je 2000. u Nemačku i godinu-dve kasnije uključio se u društveno-socijalni rad naše dijaspore u Minhenu. U dva mandata bio je sekretar Crkvenog odbora, šest godina je predsednik SKD "Sveti Sava".
