Ustoličen episkop Grigorije: Dijaspora uzdanica otadžbine (VIDEO)
U prepunom Hramu Svetog Save u Diseldorfu ustoličen je vladika frankfurtski i sve Nemačke Grigorije. Vladiku Grigorija u tron episkopa frankfurtskog i sve Nemačke uveo je vladika šabački Lavrentije uz sasluženje drugih pravoslavnih episkopa i sveštenika.
Ustoličenju je prisustvovalo više od deset episkopa, među kojima su zapadnoevropski Luka, austrijsko-švajcarski Andrej, bihaćko-petrovački Sergije, skandinavski Dositej, timočki Ilarion, temišvarski Lukijan, raško-prizrenski Teodosije, umirovljeni vladika Konstantin, kao i dvojica ruskih vladika Marko i Tihon.
U Diseldorf je pristiglo više od 2.000 vernika iz cele Nemačke, ali i zemalja Beneluksa, Švajcarske, Austrije, Francuske, Republike Srpske i Srbije. Ustoličenju je prisustvovao i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, zatim predstavnici nemačkih saveznih i pokrajinskih institucija, predstavnici Rimokatoličke i Protestantske crkve i Islamske zajednice.
- Boravak u ovoj zemlji treba da bude velika šansa za sve nas, budući da naši životi u ovoj sredini mogu biti obogaćeni i oplemenjeni u najširem smislu te reči. Ako smo hrišćani nipošto ne treba da nam bude cilj samo to da osiguramo svoju egzistenciju, već kada smo u takvoj prilici učinimo mnogo više od toga za svoj duh i srce. Dragi narode, jedna od prvih mojih reči vama, a verujem da to što želim da vam kažem i sami već znate i razumete, je to da smo pre svega dužni da našim domaćinima približimo našu kulturu i tradiciju zbog koje treba da budemo ponosni - poručio je u svojoj besedi episkop Grigorije.
Istakao je da "kada upoznaju naš kulturnu baštinu, naši domaćini nas neće ceniti samo kao dobre radnike, naučnike, lekare, inženjere već i kao narod koji ima svoju prošlost i čije su kultura i istorija dostojne postojanja i divljenja".
- Nama nije važno samo to da moramo ceniti i poštovati podjednako delima i rečima gostoprimstvo i dobru volju naroda koji je većinski u ovoj zemlji i koji nam je otvorio vrata i prihvatio nas. To znači da smo dužni, među prvima je kao i svi sveštenici i vernici izučavati pored soptvenog jezika istorije i kulture i kulturu i istoriju ovog uistinu velikog naroda. To je preduslov za početak naše misije u ovoj zemlji.
Prema tome, služićemo i na srpskom i na nemačkom. A kada smo već kod istorije ako se baš osvrnemo unazad uočićemo vrlo brzo da se počev od srednjeg veka naša sudbina neretko presretala sa sudbinom nemačkog naroda. Nije tajna da smo se kroz protekla vremena sukobljavali, ali isto tako nije neistina da smo se pre i posle toga i kroz same sukobe upoznavali te da smo jedni od drugih učili.
Želimo da nesuglasice predamo zaboravu i da ukažemo na ono najplemenitije i najbolje u tim preplitanjima kako bismo time podstakli zajedničku budućnost. Danas ćemo ostaviti po strani razmirice i one tamne strane zajedničke prošlosti najstojeći da svoj pogled usmerimo upravo ka pomenutoj budućnosti koja bi našim zajedničkim nastojanjima nadamo se mogla biti svetla i plodonosna.
- Jedna od stvari koju je potrebno naglasiti je da uprkos tome što smo otišli iz otadžbine ne smemo zaboraviti da pomažemo domovini ma koliko bili daleko i da pomažemo svoje bližnje i prijatelje koji su ostali tamo. Moramo insistirati i na činjenici da je prethodnih decenija bilo mnogo iseljenika s naših prostora koji du došli u Nemačku, iseljenika svih profesionalnih usmerenja od intelektualaca do radnika.
U naše vreme imamo novi talas ljudi koji su pristižu ovde i nikada ranije nije bilo više lekara, profesora, inženjera. Ono što raduje jeste činjenica da su potomci Srba koji su ovde pristizali 70-ih godina 20. veka danas ugledni građani u ovoj zemlji. Usudiću se da kažem da u njima vidim našu najveću uzdanicu i najsigurniji most za uspostavljanje spona sa narodom i zemljom u kojoj želimo da živimo trajno ili privremeno.
Vodiće nas pravim putem
Smiljana Milovac i Biljana Kuzmanović iz Frankfurta
- Radujemo se dolasku novog vladike. Liturgija je bila veličanstvena, a imale smo sreću da smo se fotografisale s njim ispred hrama. U celoj ovoj gužvi imao je vremena i za to, a sigurne smo da će da nas vodi pravim putem.
Nadam se da će oni upravo iskazati svoju volju i želju da nam pomognu da na najbolji način postanemo deo ovog društva - rekao je između ostalog u besedi vladika Grigorije.
Posle ustoličenja priređeni su trpeza ljubavi i kulturno-umetnički program.
Dodik: Približavanje naroda
- Raduje me što se ovde okupilo ovoliko naroda i raduje me što su mnogi došli iz Republike Srpske pre svega. Mislim da je ovo bilo veličanstveno ustoličenje koje od početka pokazuje nameru što većeg objedinjavanja naroda i crkve i ono što je i sam vladika rekao da će učiniti sve da približi naš narod i druge narode koji žive ovde. To je nešto što treba podržati jer doprinosi i očuvanju našeg identiteta. Poznajem dugo vladiku Grigorija. Verujem da je njegov lični motiv za dolazak ovde da se predstave Srbi i Nemcima približe srpska kultura i vera. Želim da se naš narod okupi oko naših vrednosti, vere, pisma, jezika i krsne slave - rekao je za "Vesti" Milorad Dodik, predsednik Srpske.
Podrška iz Hamela
Ljubiša Janković iz Hamela kod Hanovera u Nemačkoj, poreklom iz Vijačanja Gornjih u Republici Srpskoj stigao je na ustoličenje sa sinom Maksimom.
- Došli smo da pozdravimo i podržimo novog vladiku. Upoznati smo sa njegovim radom u Hercegovini i verujemo da će ostvariti sve što je danas rekao u besedi - kaže Ljubiša.
