Radost i mladost u hramu Božjem
U subotu je u Svetosavskom centru u Hanoveru počela nova školska godina u Srpskoj školi pri crkvi. Glasni žagor, pesma i molitve, radost i lepota ponovo su se uselili u srpsku svetu kuću na Listu. Mnogo je toga za vreme raspusta doživljeno.
Utisci moraju da se srede, ali vremena za gubljenje nema.
Nastava se održava samo subotom, a ako se hoće nešto da nauči klupa mora da se pritisne od prvog dana. Ipak, olašavajuća je okolnost što su deca došla s odmora koji su najvećim delom provela u otadžbini, pa je i samo pričanje u stvari učenje.
Tako je Olivera Đukanović, koja je baš prvi čas zamenila učiteljicu Svjetlanu Bojić, stalnu nastavnicu, uzela za zadatak da s decom porazgovara o godišnjem odmoru i srpskom jeziku u otadžbini.
Različiti naglasci u Srbiji
Lejla, koja je odmor provela u Kragujevcu, kaže da je đacima u njenom gradu lakše da uče srpski nego njoj u Hanoveru, jer tamo svi govore srpski.
S njom se slaže i Lenka koja je odmor provela u Pančevu, ali Lenka primećuje da ni oni u otadžbini ne govore svi jednako. Kaže da su im naglasci različiti, a to potvrđuju i dva dečaka iz Crne Gore koji su primetili da se naglasci u Srbiji i Crnoj Gori bitno razlikuju, ali da su oni sve jednako dobro razumeli.
Učiteljica Brankica Ot, koja nam je bila vodič kroz ovu kuću nauke, odvela nas je u omanju prostoriju u kojoj Marija Arsić brine o predškolskoj deci. U sobi sa niskim stolićem i desetak malih stolica samo ona i njen petomesečni sin Jovan.
Brankica Ot i Marija Arsić sa sinom Jovanom
- Radimo po programu koji smo uradili sami. Zapravo, uradila ga je nastavnica Svjetlana Bojić, koja srpski u ovoj školi predaje više od 20 godina, a mislimo da bi Ministarstvo prosvete u Beogradu, uz saradnju sa grupom stručnjaka iz Srbije i dijaspore, moglo da uradi program koji bi bio dobar oslonac za sve srpske škole u svetu - kažu Brankica Ot, nastavnica srpskog i Ilija Jović, nastavnik veronauke.
Deca su otišla na sprat na čas pevanja kod Jelene Agbabe Milosavljević, a ona i Jovan dobro se razumeju i bez jezika. Odnekud dopire pesma, a Jovan živahno širi ručice, kao da želi da kaže da bi i on rado zapevao.
Brankica otvara sledeća vrata i tu zatičemo Katarinu Dabetić koja s grupom iz trećeg i četvrtog rzreda uvežbava igre i pesme, koje će kako kaže, izvesti na Svetosavskoj priredbi. Deca su se obradovala da će se njihova slika ponovo pojaviti u novinama, a i mali Jovan je prestao da maše ručicama, pa smo i njega mogli da uslikamo.
Nastavnica veronauke Đurđica Bosančić prvi čas je slobodna, jer njena grupa nastavu ima tek drugi čas. Đurđica je pripremila ilustraciju koja prikazuje Hristovo preobraženje o čemu će deci pričati, jer je Preobraženje, kod pravoslavaca veliki praznik.
Prvi susret s ikonom
U velikoj sali pravo veselje. Odrasla grupa s doktorkom Ivanom Ružić uvežbava "Negotinske igre", pa im i ne bi pravo da je već vreme za molitvu i pauzu koja počinju u 11. 30. časova.
Molitvu čita prota Milan Pejić, a osim svih učenika prisutne su i učiteljice. Posle molitve sledilo je celivanje ikone. One najmanje učiteljica Brankica Ot je podizala i pokazivala da pre celivanja treba da se prekrste.
Nekima je to očevidno bio prvi susret s ikonom i krštenjem, ali su se trudili da shvate da je i to nešto što pripada njihovoj veri i školi u koju su pošli.
Posle molitve usledio je odmor, a potom su deca ponovo zauzela svoja mesta u učionicama. Tišinu je remetila samo pesma iz učionice sa sprata, iz koje su Jelenini đaci pozivali: "Mile, dođi u naš kraj."
Prijave i upis
Srpska škola u Hanoveru radi pri Svetosavskom centru (Mengendamm 16c), a nastava se po grupama održava subotom od 10.00 do 14.45 časova.
Opširnije informacije o upisu i odvijanju nastave mogu se dobiti na telefon 0511 3941924, mobilni: 01732320992 i mejl: SOKGHannŽaol.com .
Posni sendviči i čips
Meteorolozi nisu omanuli. Napolju dan kao od Boga dan, pa je dobar deo dece iz bogomolje prvo istrčao u portu i tek posle kratkog skakutanja nađoše se pred kuhinjskim šalterom, za kojim je Damir Krekić, predsednik Saveta roditelja delio sokove i sendviče s dimljenom ribom.
- Sendviči su uvek različiti, ali danas su zbog Gospojinskog posta od ribe - objašnjava Damir.
Deca nemaju ništa protiv ribe, a Marija i Elena učenice četvrtog razreda, koje rekoše da ćirilicu znaju da čitaju i pišu, kažu da ribu čak i vole, ali su ukus doručka ipak
"popravile" slanim čipsom.
Za susednim stolom Anđela (4. razred), Ksavija (5. razred) i "Brazilac" Nikolas (3. razred) koji su se okupili oko čika Spasoja, više pažnje posvećuju svojim pingvinima nego sendvičima. Kažu da su s pingvinima proveli raspust, pa su ih danas poveli i u školu.
