Psiholog iz kafića
Put do uspeha u životu je nekom već istrasiran, a neko mora svaku prepreku sam da savlada. Dijana Lavrov (24), mlada, lepa i ambiciozna devojka je svaku prepreku u životu morala sama da savlada. Prva prepreka bio je odlazak iz rodnog Sombora.
Znala je da taj lepi vojvođanski grad nije mesto gde može da ispuni svoje snove. Nije joj bilo lako ipak se odlučila na taj korak. Stigla je u Beli Manastir u susednoj Hrvatskoj sa završenim frizerskim zanatom, ali je njena prava ljubav bio rad sa ljudima u kafiću. Sticala je iskustvo, prvo u jednom, a zatim u drugom i kada je bila spremna, krenula je dalje, u obećanu zemlju Nemačku.
Dijanin život u Nemačkoj započinje 2013. u Frankfurtu gde se kratko zadržava, a potom u Kelnu pronalazi posao u ugostiteljstvu. Ubrzo se zbog ljubavi vraća u okolinu Frankfurta, tačnije u Gros Gerau blizu Darmštata.
Zbog ljubavi i konobarski poslužavnik menja za radno mesto na industrijskoj pegli ispod koje joj prolaze policijske i vatrogasne unforme i veš iz velikih hotelskih kompleksa. Kada se ljubav raspršila, nestala je i želja za peglanjem i sledeća životna stanica je Gernshajm, mesto na granici pokrajina Hesen i Rajnland Falc.
- Planirala sam da tamo ostanem duže. Posao u kozmetičkoj firmi koja je proizvodila šampone za kosu i nije bio tako loš. Život je bio mnogo mirniji, možda i previše miran. Posle dva-tri meseca sam shvatila da moj temperament traži više akcije. Rad sa ljudima različitih profila, rad u gužvi gde se ne snalazi svako, rad sa pozitivnim stresom, to je ono što meni najbolje leži - priča nam Dijana.
Slučajno je tih dana poznati kafić u Ofenbahu tražio radnicu za pola radnog vremena, idealno za Dijanu da joj to bude dodatni posao. Posle samo dva meseca, atmosfera u kafiću bila je bolja od posla u kozmetičkoj firmi i Dijana postaje novi stanovnik Ofenbaha.
- Za sada je sve u redu, nema nikakvih problema i zadovoljna sam. Bračni par Marina i Dado vode posao besprekorno i retkost je da je odnos između vlasnika i saradnika tako dobar. Ovaj posao i atmosfera među zaposlenima, kao i rad sa gostima koji ovde dolaze me trenutno ispunjavaju, ali su moje ambicije veće. Volela bih da otvorim i svoj kafić. Trećinu svog života sam provela u ovom poslu i mislim da tu mogu najviše da pružim - govori Dijana.
Ona je osam godina radila u kafićima Srbije, Hrvatske i Nemačke.
- Do sada sam imala mnogo više lepih momenata od onih drugih. Ono što ovaj posao čini drugačijim od ostalih je što sam neka vrsta psihologa. Redovna je praksa da razgovorom sa nekim gostima rešavamo njihove probleme, a ponekad je dovoljno da ih samo saslušam i već se oseća napredak. Ima tu mnogih tužnih sudbina, mnogo tragedija, iz tih priča shvatimo šta sve čovek može da izdrži i preživi. Nije lako, treba umeti da uz hladno piće doneseš i toplu reč gostu.
Tajanstveni obožavalac
- Gosti su najčešće dobro raspoloženi, zanimljivi i umeju prijatno da iznenade. Sećam se, dok sam radila u Kelnu, imala sam tajanstvenog obožavaoca. Svi smo znali za njega, ali niko nije znao o kome se tačno radi. Svakog dana kada sam stizala na posao dočekivao me je buket divnih crvenih ruža i korpica sa jagodama. Toliko je bilo ruža u kafiću da nismo imali mesta više gde da ih stavimo, a frižider je bio prepun jagoda. Nažalost, sa mojim odlaskom iz Kelna, prestale su ruže da stižu u taj kafić, a nikada nismo saznali ko je bio taj tajanstveni džentlmen.
Tetovaže
Dijanina slabost su tetovaže.
- Imam za sada tri tetovaže i svaka ima za mene poseban značaj. Jednom sam sanjala 47 zvezda i taj san je bio toliko upečatljiv da sam odmah otišla i istetovirala 47 zvezdica na desnom ramenu. Inače sam očarana zvezdama i mesecom i kada je prelazni period između mladog i punog meseca dobijem neku neverovatnu energiju, otuda i tatu na desnoj nozi. Na levom ramenu je oslikana devojka i silueta mladića. Devojka grli tog mladića kog još nema. Želim da istetoviram još bar jednu temu, a to je vuk ispod punog meseca. Vuk je životinja koju volim i nekako kada se naljutim, ja se pretvorim u vuka.
